
Требиње мора сачувати аутентичност и квалитет живота својих становника, а развој туризма не смије уништити оно због чега људи воле овај град, поручио је Марко Радић, некадашњи директор Туристичке организације града Требиња, у интервјуу за Радио Требиње.
Радић, који шесту годину руководи сектором за промоцију у Туристичкој организацији Републике Српске, истакао је да је туризам шири од угоститељства и хотелијерства и да је сваки учесник туристичког ланца, од ресторана и винарија до смјештаја и водича, промотор дестинације. Радић је рекао: „Туризам је дјелатност коју, када говоримо о самој понуди, у највећој мјери гура приватни сектор.“
Он сматра да проблем настаје када масовност почне да мијења идентитет града. Радић је рекао: „Требиње може одолијевати масовности, али није имуно на њу.“
Према његовим ријечима, када грађани почну да осјећају гужве, изградњу, цијене или недостатак паркинга и зеленила, потребно је реаговати. Додао је: „Ако је прекомјерна градња, туризам мора дићи глас.“ Граду су, како каже, потребни нови смјештајни капацитети, манифестације и инвестиције, али и зелене површине, игралишта, паркинзи и јавни тоалети.
Говорећи о недостатку радне снаге, Радић је оцијенио да то није проблем само Требиња или туризма, већ цијелог простора. Вјероватно једно од неизбјежних рјешења, према његовом мишљењу, јесте већа квота увозне радне снаге, уз добре услове, плате и могућност напредовања за домаће раднике.
Као велики проблем навео је чекање на граници, које туристима може одузети сате, па и цијели дан одмора. Радић је рекао: „Гранични прелази су тренутно један од најлошијих сигнала које шаљемо туристима.“ Сматра да политика мора преузети одговорност, јер ни најбољи маркетинг не може надокнадити пола дана изгубљеног на граници.
Иако Требиње нема аеродром, Радић као предност наводи близину аеродрома у Дубровнику, Мостару, Тивту, Подгорици и Сарајеву. Град, према његовом мишљењу, треба да сарађује са сусједним дестинацијама попут Дубровника и Котора, а не да се такмичи с њима. Као главне разлоге за долазак у Требиње издвојио је аутентичан град, мир, добру храну, ријеку, вино и спорији ритам живота.
Радић је закључио: „Требиње, у смислу туристичког мјеста, не осваја на силу и зато ће трајати.“
Шта Ви мислите о овоме?