„Пребиловачке голубице“ промовисане у Требињу: Од 37 дјевојака са фотографије рат преживјело само пет

Фотографија 37 дјевојака из Пребиловаца, снимљена 1939. године, од којих је само пет преживјело Други свјетски рат, налази се на корицама романа „Пребиловачке голубице“ аутора Александра Живковића, који је синоћ промовисан у Музеју Херцеговине у Требињу.

Ријеч је о потресном књижевном свједочанству о страдању српског народа у Пребиловцима 1941. године, насталом након готово 11 година истраживања и писања.

Роман, заснован на стварним догађајима, историјској грађи и свједочењима преживјелих, објављен је поводом 85. годишњице страдања пребиловачких мученика, а подијељен је у двије цјелине – „Велика превара“ и „Велики злочин“.

Посебно мјесто у роману заузима судбина дјевојака чија је фотографија настала у Основној школи „Краљ Милутин“, двије године прије почетка рата на простору тадашње Југославије.

„На фотографији је 37 дјевојака, од којих је само једна била удата. Најстарија је била Драгиња Надаждин, која је имала 29 година, а најмлађа једанаестогодишња Љубица Булут. Рат је преживјело само њих пет – Душанка Мандрапа, Љубица Шарић, Љуба и Крстина Ћук и Неђа Екмечић“, рекао је Живковић.

Аутор је истакао да роман документарним и књижевним поступком враћа читаоце у августовске дане 1941. године, када су Пребиловци доживјели један од најстрашнијих злочина усташког режима над српским становништвом.

Кроз историјске записе, свједочења преживјелих и описе страдања жена и дјеце у јами Голубинки код Шурманаца, Живковић је настојао да сачува успомену на жртве, али и да прикаже историјске околности које су претходиле трагедији.

Говорећи о настанку романа, признао је да је писање било изузетно тешко и емотивно искуство.

„Болно је било преточити ову тему у роман, јер сам док сам писао плакао. Небројено пута одем на починак, а дочекам зору будан, размишљајући о редовима које сам написао и које тек треба да напишем. Стално сам се преиспитивао да ли сам на висини задатка који сам себи поставио. Вјерујте ми, иако то није у нашем православном духу, поносан сам на оно што сам урадио, јер сам написао књигу која је парастос свим нашим мученицима, укључујући и пребиловачке“, поручио је Живковић.

Према његовим ријечима, истраживање и писање трајали су готово једанаест година, а посебну пажњу посветио је провјери историјских чињеница.

„За све своје романе детаљно сам се припремао, али сам за овај истраживао огромну грађу, читао књиге и публикације, гледао филмове и за сваки описани догађај тражио најмање два или три извора који га потврђују. Зато сматрам да је ова књига и документ са којим можемо изаћи и пред Господа Бога и пред земаљски суд“, нагласио је аутор.

Живковић је говорио и о историјским околностима које су, према његовом тумачењу, допринијеле каснијој трагедији српског становништва у Херцеговини, осврнувши се на догађаје након Првог свјетског рата и сукобе током Другог свјетског рата.

Посебно га је, како је навео, погодила суровост братоубилачких сукоба, али и чињеница да су многи злочини деценијама остали недовољно истражени и сачувани у колективном памћењу.

Иако је поријеклом Шумадинац, током дугогодишњег истраживања упознао је Херцеговину, њене људе, обичаје и историју.

„Људи из Херцеговине који су прочитали роман често су ме питали како сам успио да тако дубоко уђем у суштину херцеговачког човјека. Без толико година припрема овај роман не би могао да буде истинско историјско дјело, нити би прича била увјерљива“, истакао је Живковић.

Историчар Предраг Лозо нагласио је да Пребиловци имају посебно мјесто у историјском памћењу српског народа, јер представљају не само симбол страдања већ и опстанка.

„Пребиловци су угаони темељ нашег завјетног разумијевања и страдалне историје. Случај Пребиловаца није само прича о патњи и страдању него и о завјету и постојању српског народа. Зато је важно да се овој теми стално враћамо, како бисмо разумјели српско постојање на овим просторима“, поручио је Лозо.

На промоцији је говорио и свештеник Игор Мастиловић.

Роман „Пребиловачке голубице“ кроз судбине стварних људи, њихове породице и трагичне догађаје подсјећа на једно од најтежих поглавља историје Херцеговине, настојећи да од заборава сачува имена и животе невиних жртава.