Bih eu.jpeg

Црна Гора жели да до краја 2026. године затвори преговоре и постане чланица Европске уније 2028. године, али јој на том путу проблеме стварају отворена питања са Хрватском. Загреб тражи рјешавање више билатералних спорова, док се истовремено поставља питање – може ли се сличан сценарио једног дана догодити и Босни и Херцеговини?

Амбициозни план Подгорице да заврши приступне преговоре и постане 28. чланица ЕУ могао би бити успорен због неријешених односа са Загребом. Хрватско Министарство вањских и европских послова јасно је ставило до знања да очекује напредак у рјешавању спорних питања прије него што подржи затварање појединих преговарачких поглавља. Црна Гора је до сада привремено затворила 18 од укупно 33 преговарачка поглавља, али су поједина остала под директним притиском билатералних несугласица, преноси Бука.

Шта све Загреб тражи од Подгорице?

Међу захтјевима Хрватске су питања обештећења бивших логораша, проналазак 14 особа које се још воде као нестале, процесуирање ратних злочина, имовински захтјеви хрватских породица у Црној Гори, статус школског брода „Јадран“ и деlimitација поморске границе.

Загреб такође тражи очување спомен-плоче на мјесту некадашњег логора Морињ и преименовање базена у Котору који носи име Зорана Гопчевића. Хрватски премијер Андреј Пленковић изразио је раније увјерење да би Црна Гора, уз политичку вољу, могла завршити преговоре до краја 2026. године, али уз услов да се ова питања претходно ријеше.

Може ли БиХ доћи у сличну ситуацију?

Овај развој догађаја посебно је занимљив за Босну и Херцеговину, која тек треба да направи озбиљнији искорак у преговорима са Бриселом. Хрватска је до сада јавно подржавала европски пут БиХ, али Загреб истовремено има низ сопствених интереса који се односе на положај Хрвата у БиХ, изборни систем и функционисање Федерације БиХ.

Једно од најосјетљивијих питања јесте Изборни закон БиХ, односно начин избора чланова Предсједништва БиХ и питање политичке заступљености Хрвата. Уколико би БиХ у будућности напредовала довољно брзо да билатерална питања почну директно утицати на затварање преговарачких поглавља, однос са Хрватском могао би постати један од важнаих фактора у том процесу.

То, међутим, не значи да ће Хрватска нужно блокирати БиХ, јер је Загреб у више наврата подржавао европске интеграције сусједне земље и помагао у рјешавању практичних питања.

Од границе do Трговске горе – проблеми већ постоје

БиХ и Хрватска већ имају низ неријешених питања. Међу њима су дегранитација, имовинско-правни односи, положај транспортне инфраструктуре, али и питање одлагања радиоактивног и нуклеарног отпада на локацији Трговска гора, у непосредној близини границе.

Професор Факултета политичких наука у Бањалуци Милош Шолаја сматра да се већина ових питања може ријешити уколико постоји политичка воља.

„Проблем Хрвата се политички може ријешити, а за мене је већи проблем питање границе код Костајнице, зато што је то конкретна ствар – да ли ће граница ићи по овој или оној линији, односно садашњим или бившим током ријеке. Али и то је ствар воље и међусобних односа“, истиче Шолаја, подсјећајући да је Хрватска раније помагала БиХ у питањима попут инфраструктуре и усклађивања са европским законодавством.

Поука за регион

Случај Црне Горе тренутно показује колико билатерална питања добијају на тежини када се земља кандидат приближи самој завршници преговора. Европска комисија се већ укључила у посредовање између Подгорице и Загреба како би се кроз дијалог дошло до рјешења.

За БиХ је поука јасна: европски пут није само питање усвајања закона у Сарајеву. Када преговори једном озбиљно отпочну, билатерални односи са државама чланицама ЕУ – а посебно са Хрватском због границе, трговине и политичких веза – постају један од кључних елемената читавог процеса.