Бањалука — „Лопови“, „лажови“, „мјесто ти је у кухињи“, „заслужио си робију“ — ово су само неке од порука које се ових дана могу прочитати испод политичких објава на друштвеним мрежама. Та мјеста су у овогодишњој изборној кампањи, осим главног простора за промоцију кандидата, постала и права арена за увреде, псовке и омаловажавање.
Друштвене мреже одавно нису само простор за забаву и комуникацију, а чињеница да их данас користе готово све генерације учинила их је незаобилазним дијелом политичких окршаја. Умјесто аргументоване критике или расправе о програмима, довољно је отворити коментаре испод објава политичара, странака или медија и наићи на десетине личних напада, преносе Независне.
Од називања политичара „лоповима“, „лажовима“ и „дебилима“, преко порука да су „заслужили робију“, па све до псовања и вријеђања њихових породица — граница између политичког несоглашавања и директног напада потпуно се изгубила.
Кампања само појачава већ постојеће подјеле
Марија Милић, савјетник за јавну комуникацију, истиче да кампања додатно распирује оно што у друштву већ постоји — подјеле, припадност, љутину и афинитете.
„Не мислим да грађани током кампање одједном постану гори људи. Кампања само појача оно што већ постоји — подјеле, припадност, љутину, непотпору и стални осјећај да треба реаговати на друге. На друштвеним мрежама то је још израженије, јер је реакција тренутна, јавна и награђена пажњом и лајковима. Све чешће видимо да људи уопште не одговарају на оно што је политичар рекао, већ одговарају на име, странку или знак припадности“, објашњава Милићева.
Она додаје да у том тренутку садржај самог текста или програма постаје потпуно небитан:
„Коментар постаје начин да покажем 'чији сам', кога презирем или ком табору припадам. Зато испод потпуно различитих политичких објава често можете прочитати скоро исте увреде. Најгласнији коментар и садржај који изазива огорчење лако постаје и највидљивији. Наравно, није сва одговорност на грађанима. Политичари постављају тон много више него што желе да признају. Ако мјесецима противника не представљамо као човјека са којим се само политички не слажемо, него као непријатеља, издајника или 'будалу', тешко је очекивати да публика испод таквих порука води мирну расправу.“
Милићева истиче да су политичари одговорни за комуникацијску атмосферу коју стварају и за језик који нормализују:
„Кад сте посљедњи пут видјели два политичка актера која се жестоко не слажу о политици, али немају потребу да човјека преко пута понизе? Нисмо одавно, зар не?“, пита Милићева.
Домино ефекат и криза међуљудских односа
Социолог Владимир Васић оцјењује да се оваква комуникација међу грађанима може посматрати као својеврстан домино ефекат, јер се увредљивом и вулгарном реториком неријетко служе и сами политичари.
„Ако се званичници користе таквим терминима и ако се челници институција не либе да користе вулгарне изразе према политичким опорентима или чак другим народима, онда је заиста очекивано да такав образац преузму и обични грађани“, наводи Васић.
Према његовим ријечима, проблем лежи и у томе што се бирачи чешће везују за политичке личности него за конкретне програме.
„Када се вежу за одређену личност, људи ће јој опростити готово све, па чак и неке вулгарне ствари. Не треба само прозивати политичаре, већ треба да се и ми као грађани преиспитамо шта подржавамо и да ли је то производ нашег система вриједности. Друштвене мреже су преплављене корисницима који не знају да их користе на одговарајући начин. Види се да недостаје елементарног образовања и односа према другом човјеку — све то можемо посматрати као једну дубоку кризу међуљудских односа“, истиче Васић.
Он закључује да ова криза посебно долази до изражаја у вријеме избора, али апелује на друштвену свијест.
„Треба нагласити чињеницу да нама ваља живјети и послије избора и да ћемо морати бити у међуљудским односима и након њих. Политика можда често користи масу као политичку армију, али нама недостаје више друштвене свијести и основне културе“, закључује Васић.
Шта Ви мислите о овоме?