Govna albanska.jpeg

Изјава бившег америчког амбасадора Кристофера Хила, у којој отворено релативизује одговорност Хашима Тачија за ратне злочине, изазвала је оштре реакције јавности и поново отворила питање примјене двоструких аршина међународне заједнице према жртвама ратних сукоба на простору бивше Југославије.

Иако су Специјализована вијећа у Хагу изрекла првостепену осуђујућу пресуду којом су Тачи и тројица челника некадашње ОВК осуђени на вишегодишње затворске казне, амерички дипломата наставио је са праксом правдања њиховог дјеловања.

Релативизација пресуде и игнорисање жртава

Хилово тврдња да „не вјерује у Тачијеву умјешаност у злочине“ и да ОВК није имала ланац командовања директно је у супротности са доказима изнетим пред судом:

 Занемаривање судских чињеница: Упркос вишегодишњем процесу у коме су изнесени бројни докази о хапшењима, мучењима и убиствима цивила, дипломатски кругови и даље покушавају да сперу одговорност са тадашњег политичког и војног врха ОВК.

 Селективна правда: Док се за друге учеснике ратних сукоба пресуде Хашког трибунала узимају као апсолутна истина, у случају челника ОВК чак и након изрицања затворске казне стижу апели и изрази наде у њихово ослобађање.

 Притисак на Апелационо вијеће: Јавни иступи у којима се изражава очекивање да ће Апелационо вијеће преиначити одлуку представљају директан притисак на правосудне органе и увреду за породице свих страдалих.

Овакви иступи потврђују дубоку политизацију међународног права, у којој се кривична одговорност и статус жртава третирају селективно, у зависности од геополитичких интереса и односа снага на терену.