Избор занимања која ће обезбиједити високу зараду и стабилно запослење за десет година постаје све сложенији, нарочито у ери у којој вјештачка интелигенција из коријена мијења читаве индустријске гране.
Међутим, најновије десетогодишње пројекције америчког Бироа за статистику рада (БЛС) за период од 2025. до 2035. године показују да аутоматизација неће једноставно збрисати радна мјеста, већ ће у појединим секторима креирати потребу за стотинама хиљада нових стручњака, преносе Независне.
Очекује се да ће америчка економија у овом периоду отворити око 5,9 милиона нових радних позиција. Као најперспективније области, са медијалним годишњим зарадама које прелазе 75.000, па чак и 140.000 долара, издвајају се здравствени сектор, напредне технологије, информациона безбједност, те стратешко управљање и финансије.
Здравство као највећи генератор нових радних мјеста
Због убрзаног старења популације и све веће потребе за дуготрајном његом, приватни сектор здравства и социјалне заштите отвориће преко 2,2 милиона радних мјеста — што чини чак 37 одсто укупног раста запослености:
Медицинске сестре са напредним овлашћењима (Nurse Practitioners): Очекује се скок потражње од чак 41 одсто (око 137.800 нових позиција). Ови стручњаци посједују висок ниво образовања и овлашћења да самостално прегледају пацијенте, постављају дијагнозе и прописују терапију, а њихова медијална годишња плата тренутно износи 132.300 долара.
Регистроване медицинске сестре: Тржишту ће бити потребно чак 194.700 нових радника (просјечна плата 97.550 долара).
Менаџери здравствених служби: Предвиђа се раст од 24 одсто, односно 155.100 нових радних мјеста, уз годишњу зараду од око 123.860 долара.
Љекарски асистенти (Physician Assistants): Остају међу најтраженијим оперативним профилима у болничким системима.
Вјештачка интелигенција и ИТ: Траже се људи који управљају подацима
Развој машинског учења и софтвера не смањује потребу за висококвалификованим ИТ кадром, већ помјера фокус на аналитику и заштиту података:
Дата сајентисти (Data Scientists): Пројектује се раст од 35 одсто (око 95.400 нових радних мјеста), са медијалном платом од 120.230 долара.
Истраживачи у области рачунарских наука: Биљеже раст од 22 одсто уз врхунска годишња примања од 140.300 долара.
Софтверски девелопери: Стабилна експанзија донијеће чак 174.700 нових радних мјеста (годишња плата 135.980 долара).
Стручњаци за сајбер безбједност: Тражња експанзивно расте због заштите критичне дигиталне инфраструктуре.
Финансије и управљање: Аутоматизација не може замијенити одлучивање
Упркос моћним алгоритмима, послови који захтијевају критичко размишљање, преузимање одговорности и процјену ризика остају веома цијењени. За финансијске менаџере очекује се отварање 84.900 позиција уз медијалну плату од чак 166.570 долара, док ће рачуноводствени и ревизорски сектор тражити 79.400 нових стручњака (плата око 83.680 долара).
Експанзију биљеже и послови у зеленој енергији попут инсталатера соларних система (раст од 37 одсто) и сервисера вјетротурбина (30 одсто), мада ове гране због мање полазне базе укупно доносе нешто испод 15.000 нових радника.
Ко губи у трци са технологијом?
Највећи губитници транзиције биће рутински послови. Процјењује се да ће административна и класична канцеларијска занимања због софтверске аутоматизације до 2035. године изгубити око 752.100 радних мјеста.
Тржиште рада будућности захтијеваће висок степен прилагодљивости, познавање технологије и сложено рјешавање проблема — вјештине које вјештачка интелигенција још увијек не може самостално да преузме.
Шта Ви мислите о овоме?