Stanovi.jpeg

Тржиште некретнина широм Босне и Херцеговине већ три године биљежи константан раст цијена, због чега је рјешавање стамбеног питања за већину грађана постало готово немогућа мисија.

Младим брачним паровима данас је за просјечан стан потребно између 300.000 и 400.000 КМ, а званични подаци показују да су у највећој потражњи јединице између 40 и 70 метара квадратних, преноси Бука.

Годишњи раст цијена кретао се у распону од девет до чак 20 одсто. Највиша просјечна вриједност квадратног метра у Федерацији БиХ забиљежена је у туристичким апартманима у Неуму, гдје су цифре досезале до 9.000 КМ, док се у централним сарајевским општинама цијена квадрата пењала и до 7.970 КМ. Најскупљи стан у ФБиХ продат је у Старом Граду за више од 1,3 милиона КМ, док је рекордна кућа плаћена чак 1,96 милиона КМ у Хаџићима.

Рекорди у Српској: Јахорина и Требиње на врху цјеновника

Раст цијена није заобишао ни Републику Српску, гдје је укупан промет некретнина у протеклој години премашио претходни биланс за око 210 милиона КМ. Највећи обим трансакција евидентиран је у Бањалуци и Бијељини:

 Просјечна цијена: Просјечан квадрат стана у Српској износио је 2.567 КМ, што је за око 115 КМ више у односу на претходни обрачунски период.

 Јахорински рекорди: Просјек значајно дижу ексклузивне туристичке локације. На Јахорини просјечна вриједност износи 4.689 КМ по квадрату, док је појединачни рекорд забиљежио стан од 66,8 квадрата који је плаћен чак 798.000 КМ, односно скоро 12.000 КМ по метру квадратном.

 Најскупља кућа у Требињу: Највиши износ за стамбену кућу плаћен је у требињском насељу Градина, гдје је некретнина површине 316 квадрата са пратећом парцелом продата за 600.000 КМ.

Инвеститори гурају обичне купце у дужничко ропство

Банкарски и финансијски стручњак Дино Османбеговић истиче да су на тржишту јасно профилисане двије групе купаца — грађани који рјешавају сопствено стамбено питање и инвеститори који користе некретнине искључиво за чување слободног капитала.

„Тренутно побјеђују инвеститори који 'паркирају' новац у некретнине јер код нас не постоји развијено тржиште капитала ни берза. На тржишту циркулише огромна новчана маса, укључујући сиви и црни новац, а капитал се не може лако изнијети ван граница. Све се слива у куповину квадрата, а цијену таквог неконтролисаног тренда на крају плаћају обични људи. Уколико млади парови немају новчану помоћ породице или насљедство, приморани су на огромна дугорочна кредитна задужења која носе огроман ризик”, појашњава Османбеговић.

Он додаје да парцијалне мјере попут поврата ПДВ-а представљају паушална рјешења која суштински не могу зауставити овакав тренд, јер грађани морају издвојити све више мјесечних плата за само један квадратни метар.

Цијене може оборити само економска криза

Према оцјени овог стручњака, прекид вјештачког раста и пад цијена некретнина на Балкану може изазвати искључиво глобална економска криза или рецесија.

Османбеговић подсјећа на предвиђања аналитичара да постоји озбиљна шанса за избијање рецесије усљед геополитичких потреса у свијету, али и због огромних, за сада неодрживих улагања у сектор вјештачке интелигенције (AI bubble), упоредивши то са крахом технологија с почетка 2000-их и банкротима банака 2008. године. Тек када дође до глобалног застоја капитала, пада вриједности имовине и дефлаторног притиска, може се очекивати замрзавање или пад цијена квадрата на домаћем тржишту.