Дан када је свијет застао: Годишњица терористичких напада на Њујорк и Пентагон и двије деценије глобалних ратова

Навршава се тачно двадесет пет година од најсмртоноснијег терористичког напада у историји Сједињених Америчких Држава, изведеног 11. септембра 2001. године. Посљедице ових напада и данас суштински дефинишу међународну безбједносну архитектуру, геополитичке односе и глобалне сукобе — од Блиског истока до Јужне Азије.

Тог јутра, 19 припадника терористичке организације Ал Каида отело је четири комерцијална путничка авиона. Два авиона ударила су у Куле близнакиње Свјетског трговинског центра у Њујорку, трећи је погодио зграду Пентагона у близини Вашингтона, док се четврти срушио на поље код Шенксвила у Пенсилванији након херојског отпора путника и посаде. У овим синхронизованим нападима укупно је погинуло 2.977 људи.

Цјелокупна цијена „Рата против тероризма”

Напади су покренули до тада невиђен глобални војни одговор предвођен Вашингтоном под називом „Рат против тероризма”. НАТО савез је тада први и једини пут у својој историји активирао Члан 5 Сјеверноатлантског уговора о колективној одбрани, што је резултирало инвазијом на Авганистан, а касније и на Ирак.

Према подацима реномираног истраживачког пројекта „Трошкови рата” (Costs of War) са америчког Универзитета Браун:

 У сукобима покренутим након 11. септембра директно је погинуло више од 900.000 људи, укључујући преко 400.000 цивила.

 Процјењује се да је између 3,6 и 3,8 милиона људи индиректно изгубило живот усљед разарања, глади, болести и потпуног колапса инфраструктуре у Авганистану, Ираку, Сирији, Јемену и Пакистану.

 Америчка савезна влада потрошила је или преузела обавезе за војне операције у износу већем од осам билиона долара (око 6,9 билиона евра).

Хронологија кључних догађаја: 2001–2026.

 11. септембар 2001: Четири отета авиона руше Куле близнакиње, дио Пентагона и падају код Шенксвила. Погинуло 2.977 људи.

 12. септембар 2001: НАТО по први пут активира Члан 5 свог уговора, третирајући удар на САД као напад на све чланице алијансе.

 7. октобар 2001: Покретањем операције „Трајна слобода” започиње америчко-британска инвазија на Авганистан с циљем свргавања талибанског режима и хватања Осаме бин Ладена.

 26. октобар 2001: Предсједник Џорџ Буш потписује Патриотски закон (USA Patriot Act), који драстично шири овлашћења служби безбједности, отварајући деценијске дебате о масовном надзору грађана.

 11. јануар 2002: У поморској војној бази Гвантанамо на Куби формира се притворска јединица за осумњичене за тероризам, која је и данас отворена упркос бројним критикама због кршења људских права.

 20. март 2003: Коалиција предвођена САД започиње инвазију на Ирак под оптужбом за посједовање оружја за масовно уништење, што је отворило године грађанског рата и дестабилизације региона.

 11. март 2004. и 7. јул 2005: Терористички напади на возове у Мадриду (191 погинули) и градски превоз у Лондону (52 погинула) показали су да се пријетња трајно прелила на европско тло.

 2. мај 2011: Америчке специјалне снаге у пакистанском Аботабаду ликвидирају вођу Ал Каиде Осаму бин Ладена.

 29. јун 2014: Из огранка Ал Каиде у Ираку израста такозвана Исламска држава (ИСИС), проглашавајући квазидржавни „калифат” на територији Сирије и Ирака.

 Август 2021: Након двије деценије борби, посљедњи амерички војници напуштају Авганистан, а талибани се поново враћају на власт у Кабулу.

 31. јул 2022: Нападом беспилотне летјелице ликвидиран је насљедник Бин Ладена, Ајман ал-Завахири.

И након 25 година, свијет наставља да живи са посљедицама 11. септембра. Иако су формални војни походи окончани или промијенили облик, безбједносне процедуре на аеродромима, дигитални надзор грађана и политичке тензије широм Блиског истока остају трајно насљеђе догађаја из 2001. године.