Pozar.jpeg

Босна и Херцеговина се и ове године суочава са катастрофалним шумским пожарима који изнова отварају питање због чега земља деценијама нема сопствене ваздушне капацитете за гашење ватре.

Фондација АЦТ упозорава да је, према званичним подацима Европског система за информисање о шумским пожарима с краја августа, ове године у БиХ букнуло више од 200 пожара у којима је изгорјело око 40.000 хектара. Како би се дочарала размјера катастрофе, наводи се да опожарена површина одговара простору већем од 57.000 фудбалских терена, чиме је БиХ заузела прво мјесто у региону по површини спаљене територије.

Три деценије чекања на авио-флоту

Овај проблем траје годинама. Током 2022. године евидентирана су чак 76.473 хектара згаришта, док је 2024. године ватра опустошила 45.536 хектара. И поред тога, домаћа противпожарна ваздушна флота и даље не постоји.

Из Фондације истичу поражавајућу чињеницу да у посљедње три деценије није набављен ниједан канадер нити противпожарни авион („ер-трактор”). Још 2011. године стручне студије дефинисале су модел „AT-802 Fire Boss” као идеалан за теренске услове у БиХ, уз план набавке најмање четири овакве летјелице, али иницијатива никада није спроведена у дјело.

За потребе Федерације БиХ својевремено је било планирано 30 милиона КМ за куповину противпожарних авиона. Међутим, средства одобрена 2022. године преусмјерена су другим ресорима, док су алокације из 2023. године повучене ребалансом буџета. Паралелно са изостанком набавке летјелица, Влада ФБиХ је у септембру прошле године издвојила око два милиона марака за обнову возног парка службеним аутомобилима, што у јавности отвара питање приоритета власти.

Недостатак закона продубљује хаос

Док се ватрогасци, шумари, грађани и посаде хеликоптера Оружаних снага БиХ на терену крајњим напорима боре са стихијом — уз повремено ангажовање канадера из Хрватске и два изнајмљена авиона стационирана у Мостару — стручњаци апелују на хитно системско рјешење.

Губитак десетина хиљада хектара трајно угрожава изворишта питке воде, биолошку разноврсност и плодност тла, уз огроман ризик од покретања ерозија и клизишта.

Додатан проблем представља одсуство законске регулативе. На територији Федерације БиХ закон о шумама не постоји већ дуже од 16 година, док Херцеговачко-неретвански кантон једнако дуго нема важећи шумарски закон. У таквом правном вакууму, илегална сјеча и шумски пожари неометано пустоше један од највреднијих природних ресурса земље. Из Фондације АЦТ поручују да пожари не чекају изборне циклусе и радне групе, те да је крајњи тренутак за формирање оперативне домаће флоте за дејство из ваздуха.