Мирис котлића преплавио Љубиње: Билећани однијели побједу међу 61 екипом

Мирис меса, ватре и зачина ширио се Љубињем док су се котлићи лагано крчкали, а екипе пристизале једна за другом. Осмо издање љубинске Котлићијаде окупило је рекордних 61 такмичарску екипу, а након вишесатног кувања и дружења, титулу најбољег понијела је екипа „Кафе бар Атина“ из Билеће.

Побједницима је припао пехар и херцеговачки пршут, док је друго мјесто освојила екипа „Дубочица“, а треће „Комшије“ из Берковића.

Овогодишња Котлићијада окупила је велики број учесника и гостију, а према процјенама организатора, у програму је учествовало више од 1.200 чланова пријављених екипа.

Ипак, иако се кувало за медаље, атмосфера на терену од почетка је више подсјећала на велико херцеговачко дружење него на строго такмичење. Уз котлиће, ватру и добро расположење, екипе су размјењивале искуства, рецепте и шале, док се чекало да стручни суд каже чији је котлић ове године био најбољи.

По први пут додијељене су и награде најмлађем и најстаријем учеснику, чиме је манифестација добила још једну занимљиву димензију и показала да је Котлићијада догађај за све генерације.

До самог финиша за једну од медаља конкурисала је екипа „Пиштет“ из Величана, која је ове године у своју екипу довела и искусног кувара Горана Вељковића из Бачке Паланке. Вељковић иза себе има низ побједа на различитим такмичењима, али је овог пута морао да се задовољи мјестом ван постоља.

„Све моје побједе на Дунаву биле су рибљи паприкаши, а овдје су одлучивале нијансе у спремању јунећег котлића. Мени се чини да је највише учесника дошло да се дружи и самом том чињеницом су испуњена сва очекивања“, рекао је Вељковић.

А управо је дружење, чини се, било и највећи побједник осме љубинске Котлићијаде.

Док су се на једној страни сабирали бодови и проглашавали најбољи, на другој су се већ препричавали утисци, договарала нова окупљања и пунили тањири.

Јер, у Љубињу се и ове године није кувало само за пехар. Кувало се за друштво, пријатељство и добру атмосферу — а котлић је био повод да се на једном мјесту окупе људи из цијеле Херцеговине и шире.