Dom naroda BIH.jpeg

Три деценије послије рата: Умјесто помирења, политичари и даље подижу тензије

САРАЈЕВО, БАЊАЛУКА – Иако је од завршетка рата у БиХ прошло више од три деценије, међунационалне тензије и даље су високе, док политичке странке, упркос жестоким јавним сукобима, иза кулиса често проналазе заједнички интерес и сарађују.

На то указује и примјер који се посљедњих дана појавио у федералним медијима. Док поједине странке из Федерације БиХ у јавности оштро говоре о некадашњем команданту Војске Републике Српске Ратку Младићу, који је преминуо у Хагу током издржавања казне за ратне злочине, истовремено, према тим наводима, преговарају са Српском демократском странком (СДС) о расподјели мјеста у бирачким одборима, преносе Независне.

Ријеч је о странци чији дио чланства и присталица Младића и даље доживљава као ратног хероја.

Овакав примјер, према оцјенама саговорника, показује колико се политичка реторика и стварни интереси странака могу разликовати.

Њемачка и Француска као примјер помирења

Као супротан примјер често се наводи однос Њемачке и Француске након Другог свјетског рата.

Само неколико деценија након завршетка рата, двије земље су направиле темеље будућег европског интеграционог процеса.

Француски политичар Робер Шуман је 1950. године предложио економско повезивање Француске и Њемачке кроз Европску заједницу за угаљ и челик, док су француски предсједник Шарл де Гол и њемачки канцелар Конрад Аденауер почетком шездесетих година радили на јачању сарадње у области образовања, културе и односа према заједничкој прошлости.

Тај процес крунисан је Јелисејским споразумом 1963. године.

Њемачка и Француска су, упркос тешком насљеђу рата, постепено успјеле да изграде односе који су постали један од темеља европског јединства. Двије земље су 1965. године успоставиле пуне дипломатске односе и додатно продубиле сарадњу.

Помирење у БиХ остало у другом плану

У БиХ је након рата такође било периода у којима је изгледало да је могуће градити другачију политичку културу.

Десетак година након рата укинуте су Војска Републике Српске, ХВО и Армија БиХ, а успостављене су заједничке институције у којима су учествовали представници сва три народа.

Према оцјенама изнесеним у анализи, значајан преокрет догодио се након пада Априлског пакета уставних промјена 2006. године, након чега су политичке тензије постепено почеле да расту.

У ранијем периоду, политичари из Федерације БиХ долазили су на обиљежавање Дана Републике Српске, док се тадашње руководство Српске, кроз Извјештај о Сребреници из 2004. године, изјаснило о злочинима почињеним у том подручју.

Постојале су и иницијативе за организовање заједничких комеморација жртава страдалих припадника свих народа, а Међурелигијско вијеће БиХ започело је праксу заједничког полагања вијенаца на мјестима злочина над Србима, Бошњацима и Хрватима.

Међутим, такве иницијативе временом су потиснуте јачом националном и политичком реториком.

Тензије као политички алат

Политичка аналитичарка из Бањалуке Тања Топић сматра да су политичке странке управо на подизању националних тензија градиле и одржавале своје позиције.

Према њеној оцјени, политичке елите су годинама продубљивале етничке подјеле, док су истовремено иза кулиса правиле договоре са странкама које су у јавности представљале као своје највеће противнике.

„Иза кулиса су за то вријеме правили укрштенице, како изборне, тако и оне које се односе на расподјелу политичког и јавног плијена, управо са љутим непријатељима због којих су контаминирали јавни и политички простор“, навела је Топићева.

Она сматра да су лични и партијски интереси често имали предност над општим добром.

„Мржња, нетрпељивост, некритички однос према властима из сопствене етничке скупине и корупција узели су толико маха да се поставља питање како превазићи ово мрачно насљеђе квазиполитичких елита“, оцијенила је Топићева.

Јавни сукоби, а могући договори о власти

Иако је политичка реторика у БиХ посљедњих година све оштрија, у јавности се већ појављују најаве могућих постизборних комбинација.

Према информацијама из Федерације БиХ које наводи изворни текст, СДА и ХДЗ БиХ већ разговарају о могућој сарадњи након избора, уз евентуално укључивање СДП-а уколико буде потребно обезбиједити већину.

Истовремено, ХДЗ би, према тим наводима, као партнера из Републике Српске желио СНСД.

Тако би политичке странке које у јавности често заузимају оштре и супротстављене ставове могле поново да се нађу за истим столом када дође вријеме за формирање власти.

Тензије се преливају и на регион

Сличан образац политичких и националних тензија присутан је и у региону.

Сваки већи концерт Марка Перковића Томпсона, чији дио репертоара и јавни наступи годинама изазивају оштре реакције због повезивања са усташком симболиком и идеологијом, често постаје повод за нове политичке сукобе између Србије и Хрватске.

Више од 30 година након рата, умјесто да прошлост буде основ за изградњу трајног помирења, она и даље остаје једно од главних политичких оруђа.

Док се пред камерама подижу тензије и продубљују подјеле, иза затворених врата често се воде разговори о изборима, власти и расподјели политичког утицаја.