Кад домаћа идеја постане бренд: „Херцег Дар“ из Билеће све ближи новим тржиштима

Од цвекле са Зеленгоре до домаћег бренда: „Херцег Дар“ из Билеће стаје у флашу

Понекад велике идеје не настају у фабрикама и великим производним погонима, већ сасвим случајно – из онога што човјек већ има и од чега жели да направи нешто своје.

Тако је настала и прича о „Херцег Дару“, домаћим хладно цијеђеним соковима који настају у Билећи. Иако производња траје мање од годину дана, иза сваке флаше стоји много више од самог цијеђења воћа и поврћа – идеја, улагање, бројни сати рада и жеља да се направи производ који ће носити печат овог краја.

Како прича Огњен Капор, све је почело сасвим једноставно. Он и његова породица имали су одређену количину воћа и поврћа, па су за сопствене потребе направили сок од јабуке, цвекле и мркве.

Када је сок подијелио са пријатељима, сарадницима и познаницима, стигла су и прва питања – може ли се сок купити.

„Услови и друге околности нису дозвољавали да раније кренемо у ту причу, а онда су се, стицајем разних околности, коцкице поклопиле да то буде баш на јесен 2025. године. Имали смо нешто воћа и поврћа за сопствене потребе и исциједили смо одређену количину сока од јабуке, цвекле и мркве. Након што сам причао сарадницима, пријатељима и људима из града о томе шта смо урадили, они су пробали сок и почели да траже да им га продам“, прича Капор.

Тада је схватио да постоји интересовање за домаћи производ и одлучио да направи корак даље.

Крајем новембра прошле године набављена је полупрофесионална линија за производњу хладно цијеђених сокова. Међутим, тиме улагања нису завршена. За овакву производњу потребни су одговарајући простор, расхладни услови, амбалажа, етикете, квалитетна сировина, али прије свега много времена и посвећености.

„Да сам знао колико ће то, прије свега, времена одузимати, а можда на крају крајева и колика ће бити улагања, питање је да ли бих се упустио у све ово. Не говорим то зато што се жалим на овај посао, далеко од тога. Ја заиста волим да радим ово, али као и у сваком послу једноставно се мора посветити сто одсто и дати се у тај посао“, каже Огњен.

Посебну пажњу, додаје, захтијева производња хране.

„Има много посла, од набавке воћа, преко самог процеса производње, па до инвестиција у линију, простор, хладњачу, амбалажу, етикете. О сваком детаљу мора да се води рачуна, поготово што је ријеч о производњи хране. На првом мјесту морају бити квалитетно поријекло и квалитетна сировина, али и хигијена и чистоћа током цијелог процеса“, истиче Капор.

Од добре сировине све почиње

Да би се добио сок какав је замишљен, није довољно имати добру опрему. Кључна је и сировина.

Основа већине укуса које производи управо је јабука, али се користе одређене сорте – Granny Smith, Story и Gala, чија берба почиње тек у октобру.

Дио воћа и поврћа набавља се од добављача, одређена количина из хладњаче у Поповом пољу код Требиња, док се све више размишља и о сопственој производњи.

Ове године Огњен је у Мириловићима, свом родном селу, засадио одређену количину цвекле и мркве, како би бар дио сировине обезбиједио сам.

А управо је цвекла била заслужна и за настанак цијеле приче.

„Мој стриц се бави сточарством и када се прошле године вратио са Зеленгоре, поклонио ми је одређену количину цвекле коју је имао у свом засаду, односно башти на Зеленгори. Пошто ја нисам знао шта ћу са толиком количином цвекле, почели смо да размишљамо шта бисмо могли да урадимо са њом. Тако сам дошао на идеју да је исциједимо и направимо сокове, а остало је, ето, кренуло из те приче“, прича Капор.

Планови су, међутим, још већи. Уколико све буде ишло према плану, у наредном периоду жели да подигне и засад јабуке.

„Ове године сам посадио одређену количину цвекле и мркве у Мириловићима, селу из којег иначе потичем, како бисмо имали бар дио сопствене сировине. Планирам, ако Бог да, у неком наредном периоду да подигнем и засад јабуке“, додаје он.

Шанса и за домаће произвођаче

Жеља да се што више користи оно што производи локално становништво отвара могућност и домаћим произвођачима са подручја Билеће.

Уколико неко има вишак домаће цвекле или мркве из сопственог засада, „Херцег Дар“ нуди могућност откупа.

„Уколико неко са територије општине Билећа има одређене количине цвекле и мркве које су домаће, у правом смислу те ријечи, дакле из сопственог засада, а има вишка, мени је та сировина потребна. Волим да подржим домаћу производњу и спреман сам да се договоримо око цијене и да вршим откуп“, каже Капор.

Само воће и поврће – без додатака

Када добра сировина стигне у производњу, слиједи процес који није компликован, али захтијева прецизност.

Линију чине млин, преса и пастеризатор. Воће и поврће се уситњава, потом циједи, након чега сок пролази кроз процес пастеризације и пакује се.

Оно што посебно издваја „Херцег Дар“ јесте чињеница да у соковима нема додате воде, шећера, конзерванса нити других додатака.

„У сок уђе само оно што млин самеље, преса исциједи, прође кроз одређене мембране, а затим пастеризатор загрије сок на одређену температуру и он се пакује. Дакле, у мојим соковима заиста нема ниједне капи воде, а камоли да причамо о конзервансима, шећерима и сличним додацима“, појашњава Огњен.

Природност сировине значи и да се укус може разликовати од серије до серије.

„Може се десити да купац попије једну флашу сока од јабуке данас, а да, када поново купи исти сок за мјесец дана, примијети да је укус мало другачији. То је једноставно због тога што су сокови прављени у двије различите серије. У једној серији јабука може бити мало киселија, док је друга у међувремену више сазрела. То су природне разлике у укусу“, каже Капор.

Четири укуса за почетак

Производња тренутно износи између 500 и 800 литара мјесечно.

Иако је можда очекивао да ће љетни мјесеци донијети већу потражњу, досадашње искуство показало је другачије – сокови се, чини се, више пију током хладнијег дијела године.

На тржишту Билеће тренутно су доступне четири варијанте „Херцег Дар“ сокова:

• јабука, цвекла и мрква;
• јабука, лимун и ђумбир;
• јабука, наранџа и грејпфрут;
• чисти сок од јабуке.

Комбинација јабуке, цвекле и мркве показала се као фаворит купаца, док је Огњенов лични фаворит сок од јабуке, лимуна и ђумбира.

Сокови су доступни у стакленим боцама од једног литра и 0,25 литара, као и у тролитарском Bag-in-Box паковању.

Планови за већи капацитет и нова тржишта

Иако је производња још у повоју, планови су већ озбиљнији.

Први циљ је завршити пуну годину производње како би се добила јаснија слика о потрошњи и потражњи током различитих периода године.

Након тога слиједе нова улагања, прије свега у расхладну комору, а затим и у професионалнију линију већег капацитета.

Циљ није промјена квалитета сока, већ олакшавање производног процеса и могућност да се производе веће количине.

Посебно важан корак биће и формална регистрација производње.

„Тренутно сам регистрован као пољопривредни произвођач. План ми је да до краја календарске године инфраструктурно припремим себе и свој посао за потпуно легалну производњу и да региструјем „Херцег Дар“, како бих могао да наступам на тржишту у формално-правном смислу“, каже Капор.

Регистрација и повећање капацитета, додаје, отворили би могућност за ширење тржишта, како широм БиХ, тако и ван њених граница.

„Да ли ће се то десити или неће, у овом моменту не могу да знам. Једно су планови, друго су могућности, а треће су околности које живот доноси“, каже он.

Од мале количине цвекле са Зеленгоре, преко првих сокова направљених за породицу и пријатеље, до производа који се данас може пронаћи у продавницама у Билећи, „Херцег Дар“ је за мање од годину дана прешао пут од идеје до домаћег производа.

И можда је управо у томе и најљепши дио ове приче.

У времену када се све чешће говори о домаћој производњи, локалним произвођачима и потреби да се користи оно што нам природа овог краја даје, један човјек је одлучио да оно што има претвори у нешто своје.

За сада малим капацитетом, уз много рада, улагања и ентузијазма, али са јасном жељом да „Херцег Дар“ не остане само мала локална прича, већ да једног дана из Билеће крене и према новим тржиштима.