ХСП БиХ тражи забрану петокраке, док усташки симболи и даље пролазе без осуде

Двоструки аршини ХСП-а БиХ: Смета им петокрака, а на усташке симболе ћуте

Хрватска странка права БиХ најавила је покретање иницијативе за забрану јавног истicanja и величања комунистичких симбола и обиљежја у БиХ, уз образложење да желе спријечити глорификацију тоталитарних режима.

Из ове политичке странке најављено је да ће на првој радној сједници новог сазива Представничког дома Парламентарне скупштине БиХ предложити Закон о забрани истицања и јавног величања комунистичких обиљежја.

Петокрака посебно на удару

У ХСП-у БиХ посебно су се осврнули на црвену петокраку, наводећи да она за бројне породице не представља симбол слободе, већ страдања, прогона и губитка домова.

Како тврде, под црвеном петокраком ЈНА је разарала хрватске и босанскохерцеговачке градове и села, због чега, према њиховом ставу, она за многе породице представља симбол страдања и прогона.

Из ХСП-а БиХ поручују да траже иста мјерила према свим тоталитарним идеологијама.

„Ако у европској Босни и Херцеговини нема мјеста за величање фашизма и нацизма, не смије бити мјеста ни за величање комунистичког тоталитаризма“, навели су из ове странке.

Позивају се на Европски парламент

У ХСП-у БиХ најављују да ће се приликом предлагања иницијативе позвати и на Резолуцију Европског парламента о европском сјећању, уз захтјев да се, како наводе, питање симбола уреди без двоструких аршина.

Истичу да њихов циљ није забрана историјског памћења, већ забрана јавног величања тоталитарних идеологија.

„Историју треба памтити, жртве треба поштовати. Злочине никада не смијемо претварати у идеале“, поручили су из ХСП-а БиХ.

А шта је са усташким симболима?

Ипак, њихова иницијатива отвара питање да ли се исти критеријуми примјењују и када је ријеч о усташкој симболици и јавном величању усташког покрета.

Док се црвена петокрака представља као неприхватљив симбол, у јавности се годинама појављују усташка обиљежја, поздрави и иконографија, а посебно су запажени случајеви њиховог истицања на појединим јавним скуповима и концертима у Хрватској.

Посебне реакције у региону изазивале су сцене са концерата Марка Перковића Томпсона, на којима су забиљежени усташки симболи и поздрави.

Зато се поставља питање – ако се тражи забрана јавног величања тоталитарних идеологија и ако се инсистира на „једнаким мјерилима“, да ли би исти принцип требало примијенити и на усташку идеологију, њена обиљежја и јавно величање њених симбола?

У супротном, иницијатива за забрану једних симбола, уз прећуткивање других, може оставити утисак управо оних двоструких аршина на које се њени предлагачи сами позивају.