
Шта се дешава са некретнином у Републици Српској након смрти власника који нема законског насљедника? Ово питање су "Независне новине" поставиле бањалучком адвокату Владимиру Драгичевићу, који у наставку објашњава ко постаје власник поменуте некретнине.
Према његовим ријечима, власник некретнине постаје Република Српска, сходно члану 20. Закона о насљеђивању.
"Република Српска се не може одрећи насљеђа, те заоставштина коју Српска наслиједи постаје дио имовине Републике Српске", појашњава Драгичевић.
Он објашњава и колико дуго траје оставински поступак.
"Трајање зависи од сложености случаја. Једноставни поступци се заврше брзо, и то код поступајућег нотара. Уколико постоји спор око садржаја заоставштине или круга насљедника, спис се враћа суду који наставља вођење поступка", наводи Драгичевић.
Како се утврђује да власник заиста нема насљедника?
"Суд или нотар провјерава матичне књиге рођених, вјенчаних и умрлих. Ако насљедници нису познати или су недоступни, велике су шансе да се заоставштина неће ни расправити. Наиме, практично гледано - ако умрли нема насљедника, нико неће ни доставити матичном уреду нужне податке о насљедницима нити о имовини умрлог. Слиједом тога, суд ће оставински поступак окончати тако што ће утврдити да се заоставштина неће расправљати", истиче Драгичевић.
Тако ће, како каже, све и да је умрли имао имовину, она остати уписана на његово име док год неко од насљедника не предложи накнадно расправљање имовине или док та имовина по другом основу не постане имовина трећег лица.
Може ли неко други купити или наслиједити ту некретнину прије завршетка оставинског поступка?
"Не. Имовину може продати само онај ко је њен власник. Након смрти власника, његова имовина прелази на насљеднике који је могу међусобно уступати једни другима. Тек по окончању оставинског поступка, након што се формално укњиже као власници, њом могу располагати према трећим лицима", каже он.
Која су права особе која тренутно живи у некретнини или је користи?
"Уколико та особа нема правни основ (нпр. важећи уговор о закупу са умрлим власником), она нема никаква законска права на коришћење некретнине и насљедници могу тражити предају у посјед. Ако постоји уговор о закупу, примјењују се правила о отуђењу закупљене ствари, тако да насљедници ступају у позицију закуподавца (умрлог) и могу користити сва његова права, али морају и поштовати уговор како је закључен", додаје Драгичевић.
Ко плаћа порез, одржавање и дугове везане за некретнину док се не ријеши власништво?
"Смрћу оставиоца имовина прелази на насљеднике, па слиједом тога и обавезе које терете ту имовину. Умрло лице више не може бити странка нити обвезник пореских обавеза, па те обавезе прелазе на нове власнике. Исте могу бити наплаћене из заоставштине", наводи бањалучки адвокат.
Појаснио је и који документи су потребни да се покрене или провјери оставински поступак.
"Основни документи су извод из матичне књиге умрлих (смртовница), списак насљедника и доказ о имовини (посједовни лист или земљишнокњижни извадак). Уколико постоји тестамент, потребно га је навести. Поступак покреће суд по службеној дужности чим добије смртовницу, или на приједлог било које заинтересоване особе", закључује Драгичевић.
Шта Ви мислите о овоме?