Skola koupe.jpeg

Аларм за просвјету: Скоро 2.000 ученика у Српској завршило на поправном

БАЊАЛУКА – Чак 1.903 основца и средњошколца у Републици Српској прошле школске године упућена су на поправне испите, а међу предметима који ученицима најчешће задају проблеме поново су математика, физика и српски језик.

Према подацима Републичког педагошког завода, у школској 2025/26. години на поправни испит упућено је 729 ученика основних и 1.174 ученика средњих школа, преноси Бука.

У основним школама, од 71.190 ученика који редовно похађају наставу од другог до деветог разреда, њих 533 имало је негативну оцјену из једног предмета, док је 176 ученика било упућено на поправни испит из два предмета.

Највећи број проблема забиљежен је из математике. На поправни испит из овог предмета упућена су 484 основца. Слиједе физика са 166 и српски језик са 148 ученика.

Ситуација у средњим школама је још израженија. На поправни испит из једног предмета упућено је 880 ученика, док су 294 ученика имала негативне оцјене из два предмета.

Математика поново највећи проблем

И код средњошколаца математика је предмет из којег је највише ученика упућено на поправни – њих 165.

На другом мјесту је српски језик са 39 ученика, док је из физике на поправни испит упућено 30 средњошколаца.

Број основаца који су прошле године упућени на поправни није значајно већи него годину раније. У школској 2024/25. години било их је 689, што показује да проблем није нов.

„Дођу у шести разред, а не знају таблицу множења“

Предсједник Актива директора основних школа регије Добој Љубиша Благојевић сматра да проблем није само у броју ученика који имају негативне оцјене, већ и у њиховом односу према учењу.

Према његовим ријечима, наставници покушавају да мотивишу ученике, организују допунску наставу и сарађују са родитељима, али дио дјеце не користи ни помоћ која им је доступна у школи.

Посебно забрињавају празнине у основном знању са којима поједини ученици долазе у више разреде.

Благојевић наводи да се дешава да ученици шестог разреда не знају таблицу множења, док се истовремено све више ослањају на савремене технологије.

Вјештачка интелигенција умјесто учења

Просвјетни радници као нови изазов издвајају и све већу употребу вјештачке интелигенције.

Благојевић упозорава да дио ученика више не покушава да разумије градиво, већ тражи најбржи начин да дође до одговора и оцјене.

Умјесто учења са разумијевањем, све чешће се користе технологија и преписивање као замјена за самосталан рад.

Захтјевни предмети траже континуитет

Предсједник Актива директора средњих школа регије Бијељина Душко Ђурић сматра да је ситуација у средњим школама нешто другачија.

Математика, физика и други сложенији предмети захтијевају континуиран рад и редовно савладавање градива.

Проблем настаје када ученик током године не прати наставу и не усваја градиво, па тек пред крај школске године схвати да постоји опасност да не заврши разред.

Тада дио ученика мијења однос према обавезама, долази на припремну наставу, а неки се одлучују и за приватне часове.

Школа не може учити умјесто ученика

Просвјетни радници истичу да одговорност за образовање не може бити само на школи.

Успјех ученика зависи од сарадње школе, родитеља и самог ученика, али наставници упозоравају да све више обавеза пада на образовне установе.

Како је основно образовање обавезно, школе имају задатак да раде са сваким учеником, без обзира на његов однос према учењу.

Припремна настава пред нову школску годину

Из Републичког педагошког завода наводе да су школе организовале припремну наставу за ученике који су упућени на поправне испите.

Према плану, припремна настава требало је да буде завршена прије почетка нове школске године, односно до 1. септембра.

Подаци о броју ученика на поправним испитима тако отварају много шире питање – да ли све слабији однос према учењу постаје један од највећих изазова за образовни систем и може ли школа сама надокнадити оно што ученици све мање раде код куће?