marko radic.jpg

Природа је највећи туристички ресурс БиХ, али је све више угрожена

Природна богатства представљају једну од највећих предности Босне и Херцеговине када је ријеч о развоју туризма, али се према ријекама, шумама и планинама често односимо као да су неисцрпни ресурси. Посљедице појединих захвата, међутим, могле би бити трајне, упозорио је стручњак за туризам Марко Радић гостујући у БУКА подкасту.

За разлику од Хрватске и Црне Горе, БиХ нема развијену морску обалу, нити велике градове који би по броју туриста могли да се мјере са најпосјећенијим европским центрима. Због тога њен највећи потенцијал представљају ријеке, језера, планине, национални паркови и бројне могућности за активни и рурални туризам, преноси Бука.

Међутим, управо су ти ресурси све више изложени различитим притисцима – од изградње малих хидроелектрана и сјече шума, до загађења, непланске градње и неодговорног коришћења јавних површина.

„Природа је главни ресурс и главна инфраструктура туризма Босне и Херцеговине. Ту имамо могућност великог раста, али те ресурсе треба третирати другачије него што их сада третирамо“, рекао је Радић.

Инвеститори не издају сами себи дозволе

Према његовим ријечима, одговорност за очување природе постоји на свим нивоима друштва, али највећи дио одговорности лежи на институцијама које управљају јавним простором.

Оне доносе прописе, додјељују концесије, издају еколошке дозволе и контролишу пројекте који могу значајно и трајно промијенити природно окружење.

„Инвеститор ће нешто урадити када добије дозволу. Неко му ту дозволу мора дати“, нагласио је Радић.

Одговорност, додао је, имају и компаније, грађани и туристи. Од привредних субјеката очекује се одговорно пословање, док грађани и посјетиоци морају водити више рачуна о отпаду и односу према јавном простору.

Ипак, није довољно само позивати људе на одговорност ако не постоји одговарајућа инфраструктура. На излетиштима морају постојати канте за отпад, смеће се мора редовно одвозити, а правила понашања морају бити јасна и досљедно примјењивана.

Неке посљедице могу бити трајне

Радић упозорава да природне ресурсе не треба посматрати као нешто што се може неограничено користити и касније једноставно обновити.

„Природа се обнавља, али неке ствари се не могу обновити. Генерацијама ћемо оставити нешто уништено и нешто у цијевима“, истакао је он.

Као посебно важан примјер наводи ријеке. Док се у појединим европским земљама све више говори о уклањању препрека и враћању ријека у природне токове, у БиХ се и даље спроводе пројекти који мијењају њихов природни ток.

Ријеке попут Врбаса и Пливе могу бити снажан туристички бренд и представљати се као једне од најљепших европских ријека. Међутим, њихова туристичка вриједност значајно се смањује уколико се природни ток ограничи или вода преусмјери у цијеви.

Туризам не може без очуване природе

БиХ свој туристички развој све више заснива на активном одмору, рафтингу, планинарењу, бициклизму, риболову и боравку у природи. Управо због тога, сматра Радић, нема логике истовремено уништавати простор који представља основу такве туристичке понуде.

Очувана ријека, шума или планина може деценијама доносити приход локалним заједницама кроз смјештај, угоститељство, домаћу производњу, водичке услуге и бројне друге туристичке садржаје.

С друге стране, трајно уништавање природних ресурса најчешће доноси ограничену корист малом броју инвеститора, док посљедице остају читавој заједници.

Због тога се развој туризма не може посматрати одвојено од заштите животне средине и одговорног управљања простором.

БиХ управо у очуваној природи има прилику да пронађе своју предност на европском туристичком тржишту. Питање зато више није само колико туриста можемо привући, већ шта ће их дочекати када дођу – очуване ријеке, шуме и планине или природни ресурси које смо неповратно уништили.