Afd.jpeg

Вајдел најавила велики заокрет Њемачке: АфД би изашао из еврозоне и Шенгена

БЕРЛИН – Копредсједница Алтернативе за Њемачку (АфД) Алис Вајдел изјавила је да би њена странка, уколико дође у прилику да формира савезну владу, тражила излазак Њемачке из еврозоне и Шенгенског простора, затварање националних граница и значајно строжу миграциону политику.

Вајдел је то изјавила у љетном интервјуу за њемачки јавни сервис ZDF, гдје је говорила о економској, миграционој и европској политици своје странке.

Говорећи о евру, Вајдел је оцијенила да је Њемачкој прије увођења заједничке европске валуте било боље.

– Њемачкој је прије увођења евра било знатно боље – рекла је Вајдел, тврдећи да је заједничка валута ослабила њемачку привреду и утицала на смањење богатства домаћинстава.

„Затворићемо границе и изаћи из Шенгена“

Један од главних захтјева АфД-а односи се на миграциону политику.

Вајдел је најавила да би њена странка затворила њемачке границе и извела земљу из Шенгенског простора.

– Затворићемо их и изаћи ћемо из Шенгена – поручила је она.

Поред тога, заложила се за већи број депортација и строжа правила приликом додјељивања њемачког држављанства. Посебно је поменула повратак држављана Сирије којима више не важи статус заштите.

Вајдел је истовремено критиковала владајући CDU канцелара Фридриха Мерца, као и министра финансија Ларса Клингбајла из SPD-а.

Поново је напала и политику водећих њемачких странака које одбијају коалициону сарадњу са АфД-ом.

– Владаћемо у првим савезним покрајинама. А владаћемо и на савезном нивоу – поручила је Вајдел.

АфД биљежи снажан раст подршке

АфД уочи избора у Саксонији-Анхалт 6. септембра, према наведеним истраживањима, има подршку већу од 40 одсто бирача.

На савезном нивоу, истраживање Forschungsgruppe Wahlen даје АфД-у 27 одсто подршке, док је CDU на 22 одсто.

Странка је на пријевременим савезним изборима у фебруару 2025. године освојила 20,8 одсто гласова и завршила на другом мјесту, иза CDU-а. Са 152 посланика постала је највећа опозициона странка у Бундестагу.

Ипак, водеће њемачке странке и даље одбијају коалициону сарадњу са АфД-ом, одржавајући такозвани „ватрозид“ према странци.

Њемачки Савезни уред за заштиту устава (BfV) је у мају 2025. године АфД означио као потврђено крајње десну екстремистичку странку. Међутим, Управни суд у Келну је у фебруару ове године привремено забранио BfV-у да је тако означава и третира до окончања главног судског поступка.

Ко је Алис Вајдел?

Алис Вајдел (47) једна је од двоје предсједника АфД-а на савезном нивоу, заједно са Тином Крупалом, а од 2017. године предводи и посланички клуб странке у Бундестагу.

АфД-у се придружила 2013. године, исте године када је странка основана.

По струци је економисткиња. Студирала је економију и пословну економију, докторирала економију, а прије уласка у политику радила је, између осталог, за Goldman Sachs и Allianz Global Investors.

Више година провела је у Азији, прије свега у Кини, и говори мандарински језик.

На изборима 2025. године била је прва кандидаткиња АфД-а за њемачког канцелара. Под њеним вођством странка је остварила најбољи резултат на савезним изборима од оснивања.

Вајдел се приватним животом разликује од традиционалног профила који се често везује за АфД. Живи у истополној заједници са партнерком поријеклом из Шри Ланке, са којом одгаја двојицу синова.