Novac.jpeg

Европа све више плаћа дигитално, али грађани гомилају готовину: ЕЦБ открива зашто

Иако се широм Европе свакодневна плаћања све више обављају картицама и мобилним телефонима, грађани истовремено чувају све веће количине готовине. Европска централна банка (ЕЦБ) упозорава на својеврсни парадокс: употреба новчаница у свакодневним трансакцијама опада, али количина готовине у оптицају наставља да расте.

Вриједност новчаница евра у оптицају повећала се са приближно једног билиона евра 2016. године на око 1,6 билиона евра у јуну ове године, преноси Бука.

Главни економиста ЕЦБ-а Филип Лејн упозорио је да иза овог тренда дјелимично стоји потреба грађана да буду спремни за ванредне ситуације.

„Укупна количина новчаница наставља да расте. Њихова употреба у трансакцијама пада, али укупна количина расте“, рекао је Лејн.

Страх од рата, катастрофа и сајбер-напада

Један од разлога због којих грађани све више држе готовину јесте страх да би у случају озбиљне кризе дигитални системи плаћања могли престати да функционишу.

Ратови, природне катастрофе, нестанци електричне енергије и велики сајбер-напади могли би привремено онемогућити коришћење картица, мобилног банкарства и других дигиталних система.

У таквој ситуацији готовина би могла постати једно од ријетких средстава којима би грађани могли одмах да плате храну, воду, лијекове или друге основне потрепштине.

ЕЦБ због тога готовину сматра важним дијелом припремљености за кризне ситуације, а Лејн је посебно упозорио на потребу да широм Европске уније буде очувана доступна мрежа банкомата.

Број новчаница у оптицају такође је значајно порастао. Тренутно их је више од 31 милијарде, док их је непосредно прије пандемије, 2019. године, било око 24 милијарде.

ЕУ препоручује грађанима да буду спремни најмање 72 сата

Европске институције су још прошле године грађанима препоручиле да у домаћинствима имају основне залихе хране, воде и других потрепштина довољне за најмање 72 сата.

Препоруке се односе на различите кризне ситуације, од пожара и поплава до великих олуја, прекида снабдијевања и сајбер-напада.

Међу стварима које би требало имати при руци налази се и одређена количина готовине.

Неке европске земље већ дају конкретне препоруке. Аустрија, Финска, Њемачка, Шведска и Холандија савјетују грађанима да у домаћинству имају отприлике 70 до 100 евра у готовини, како би могли подмирити основне потребе током неколико дана уколико дигитална плаћања не буду доступна.

Готовина као посљедња резерва

Иако се дигитална плаћања убрзано шире, стручњаци упозоравају да готовину не треба посматрати искључиво као средство за ванредне ситуације.

Професорица финансијске укључености са Универзитета „Колегиџ Корк“ Олив Мекарти наводи да савјет грађанима да имају готовину за хитне случајеве има смисла, посебно због могућности да дигитални системи закажу.

Међутим, упозорава да би готовина могла постати мање практична ако је људи потпуно престану користити у свакодневном животу.

Посебно је важна за старије и рањиве грађане, али и за људе којима је потребна већа приватност приликом плаћања.

Тренд који биљежи ЕЦБ тако показује занимљиву промјену: Европа убрзано прелази на дигитално плаћање, али истовремено све више новца чува у физичком облику.

У времену растућих геополитичких тензија, климатских катастрофа и све учесталијих сајбер-пријетњи, готовина поново добија улогу својеврсног финансијског „плана Б“.