
БАЊАЛУКА – Републичка управа за инспекцијске послове Републике Српске ове године обавила је 109 контрола физичких лица која су путем интернета и друштвених мрежа оглашавала продају производа и услуга, а у 31 случају утврђено је да су дјелатност обављали без регистрације.
Из Инспектората Републике Српске саопштено је да су због утврђених неправилности изречене мјере забране обављања дјелатности, као и новчане казне у укупном износу од 78.000 КМ, преноси Глас Српске.
Проблем нерегистроване интернет продаје није нов. Инспекторат је током прошле године спровео више од 300 циљаних контрола, при чему је у 172 случаја изречена забрана обављања дјелатности без регистрације. Укупне новчане казне износиле су 335.000 КМ.
Нерегистрован рад откриван је у различитим областима, од продаје одјеће, обуће и техничке робе, до фризерских и козметичких услуга, производње намјештаја и столарије, издавања смјештаја, поправке моторних возила и фотографских услуга.
Из Инспектората подсјећају да Закон о трговини Републике Српске препознаје електронску трговину као вид продаје на даљину, што укључује и продају путем друштвених мрежа.
Међутим, такву продају може организовати само регистровани трговац.
Инспектори упозоравају да појединци све чешће користе једноставно отварање профила на Фејсбуку, Инстаграму и другим платформама како би обављали дјелатност без регистрације.
Код таквих профила најчешће нису доступни основни подаци о продавцу, попут имена и адресе, података о одговорном лицу или ЈИБ броја.
Куповина од нерегистрованих продаваца, како истичу у Инспекторату, носи бројне ризике. Купац често не може бити сигуран у поријекло, исправност и квалитет производа, а у случају материјалне штете или угрожавања здравља може остати и без рачуна који би представљао доказ о куповини.
Регистровани трговац дужан је да прије куповине објави основне податке о себи и производу, укључујући име и адресу, главне карактеристике производа или услуге, коначну цијену са ПДВ-ом, трошкове доставе, начин плаћања, као и начин и рок испоруке.
Контроле инспекције спроводе се на основу годишњег плана, али и по пријавама грађана, информацијама других органа и сазнањима самих инспектора.
Инспектори прате огласне странице и друштвене мреже, а законом им је омогућено и да се представе као купци или корисници услуга како би прикупили доказе о нерегистрованом раду.
Из Инспектората наводе да је ове године већи фокус стављен на контролу формирања цијена, али да ће контроле нерегистрованог рада бити настављене.
Циљ је, како истичу, регистрација и легализација субјеката и увођење њиховог пословања у законске оквире.
Грађанима се истовремено савјетује да прије куповине провјере са ким послују и да избјегавају ангажовање лица која послују без регистрације.
Шта Ви мислите о овоме?