Psenica.jpeg

СВЈЕТСКЕ цијене хране ове године могле би значајно порасти, а највећи раст очекује се код пшенице, што би могло довести и до поскупљења хљеба, тјестенине и других производа, пише Euronews.

Британска аналитичка кућа Oxford Economics процјењује да ће глобалне цијене хране у 2026. години порасти за 11,8 одсто, а у 2027. за додатних 4,8 одсто.

Највише би требало да поскупе житарице, воће, поврће и млијечни производи. Екстремне врућине и суше уништавају усјеве широм Европе, док се пољопривредници истовремено суочавају са високим цијенама енергената и ђубрива.

Након топлотног таласа који је погодио Европу, бриселско удружење трговаца житарицама и уљарицама Coceral смањило је у јулу прогнозу производње житарица у Европској унији и Великој Британији са 295,5 на 286,6 милиона тона. Прошле године производња је износила око 310 милиона тона.

Ратови подижу цијене горива и ђубрива

Трошкови пољопривредника расту и због поремећаја у снабдијевању нафтом и другим сировинама, изазваних блокадом Ормуског мореуза усљед рата на Блиском истоку.

Цијене дизела на свјетском нивоу у јулу су биле 36 одсто више него годину раније, док Oxford Economics очекује да ће цијене ђубрива ове године порасти за 22 одсто.

Томас Дворжак, виши економиста Oxford Economics-а, сматра да на глобалне цијене хране највише утичу ратови и њихов утицај на ресурсе неопходне за производњу, прије свега дизел, природни гас и ђубриво.

Рат у Украјини такође снажно утиче на тржиште хране.

Русија и Украјина заједно учествују са нешто мање од 30 одсто у свјетском извозу пшенице и са више од 10 одсто у извозу кукуруза.

Напади на руске и украјинске луке, терминале и бродове, као и отежан извоз преко Црног и Азовског мора, могли би угрозити 86 милиона тона годишњег извозног капацитета житарица.

Пшеница под највећим притиском

Најтеже би могли бити погођени усјеви, прије свега житарице, воће и поврће, као и млијечни производи, који су посебно изложени сушама и високим температурама.

То би се могло одразити и на цијене прерађевина попут хљеба, сира, вина и уља.

Цијена пшенице тренутно је под највећим притиском јер њена производња захтијева велике количине ђубрива. Oxford Economics очекује да ће у трећем кварталу 2026. године бити 36 одсто виша него годину раније.

Пшеница је кључни састојак бројних производа, међу којима су хљеб, тјестенина, кекси и житарице за доручак.

Прва би могла поскупјети свјежа храна

Код свјеже хране, првенствено воћа и поврћа, утицај би могао бити брз и видљив у продавницама већ за два до три мјесеца.

Код прерађене хране процес је спорији због времена потребног за жетву и обраду, па се највећи раст цијена очекује за шест до девет мјесеци.

То значи да би цијене свјежих намирница могле снажније да расту већ у октобру и новембру ове године, док се највећи раст цијена прерађене хране очекује између фебруара и маја наредне године.