hrana.jpg

БАЊАЛУКА – Босна и Херцеговина је за само шест мјесеци ове године увезла пољопривредно-прехрамбене производе вриједне око 2,4 милијарде КМ, док је извоз истих производа износио нешто више од 579 милиона КМ.

Подаци Спољнотрговинске коморе БиХ показују да домаће тржиште и даље у великој мјери зависи од увоза. Највише хране стигло је из Србије, Хрватске, Словеније, Италије, Холандије, Њемачке и Мађарске.

У структури увоза посебно су заступљени житарице, месо, алкохолна и безалкохолна пића, храна за животиње и јужно воће.

Пољопривредници упозоравају да оваква ситуација додатно угрожава домаћу производњу.

Предсједник Удружења узгајивача свиња Републике Српске Мишо Маљчић истиче да велики увоз директно утиче на положај домаћих фармера.

„Када се у Европској унији створе вишкови, месо долази на наше тржиште по ниским цијенама. Тада се домаћи фармери нађу у веома тешкој ситуацији“, упозорава Маљчић.

Он додаје да домаћи произвођачи под садашњим условима тешко могу бити конкурентни увозном месу, што дугорочно доводи у питање опстанак домаће производње.

Предсједник Удружења пољопривредника Федерације БиХ Недџад Бићо сматра да БиХ тренутно производи тек мањи дио хране потребне домаћем становништву.

Према његовим ријечима, домаћа производња могла би значајно да се повећа, али је за то неопходна јасна стратегија и озбиљнија подршка власти.

Посебно указује на чињеницу да БиХ увози и производе које би могла производити на сопственом земљишту.

„Имамо Семберију, Посавину, Гламоч, који је познат по кромпиру, а ми увозимо кромпир. Имамо југ. Можемо произвести све“, поручио је Бићо.

Подаци о спољнотрговинској размјени показују велики дисбаланс. Док је увоз пољопривредно-прехрамбених производа у првих шест мјесеци достигао око 2,4 милијарде КМ, извоз је износио 579,2 милиона КМ.

Пољопривредници због тога траже да власти јасније дефинишу шта желе од домаће пољопривреде – наставак зависности од увоза или снажнију подршку производњи у БиХ.

Без већих улагања, заштите домаћег произвођача и дугорочне стратегије, упозоравају, зависност од увозне хране могла би наставити да расте.