Повратак с годишњег одмора све теже пада: Да ли нам недостаје море или живот који смо тамо имали?

Повратак с годишњег одмора све теже пада: Да ли нам недостаје море или живот који смо тамо имали?

Након дана проведених без аларма, рокова и свакодневног притиска, повратак на посао многима може тешко пасти. Туга, умор, безвољност и носталгија за морем или путовањем често се описују изразом „депресија након годишњег одмора“, преноси Бука.

Ипак, стручњаци упозоравају да у већини случајева није ријеч о депресивном поремећају, већ о пролазној тешкоћи прилагођавања повратку у свакодневну рутину. Истовремено, такво расположење може бити важан сигнал да нам свакодневни живот оставља премало простора за одмор, блискост и задовољство.

Није исто што и депресивни поремећај

Психолог и системски породични психотерапеут Маја Савановић Зорић наводи да се израз „вратио сам се с одмора и одмах сам у депресији“ све чешће користи, често и у шали.

Међутим, иза те реченице може да стоји стварни проблем.

У највећем броју случајева ријеч је о постваканционом паду расположења, односно тешкоћи да се човјек након одмора поново прилагоди свакодневном ритму.

На одмору људи обично имају више времена, мање притиска, више сна, дружења и боравка на отвореном. Оно што је посебно важно јесте осјећај да њихово вријеме поново припада њима.

Зато повратак на посао може представљати велики контраст.

Да ли нам недостаје одмор или живот какав смо имали на одмору?

Управо ту се крије важно питање: Да ли нам заправо недостаје годишњи одмор или нам недостаје живот какав смо током њега имали?

Ако смо током неколико дана одмора први пут након мјесеци довољно спавали, проводили више времена с породицом, шетали, дружили се и имали времена без сталног гледања на сат, повратак у свакодневицу може бити посебно тежак.

Одмор тада можда није створио проблем, већ нам је само показао колико смо били исцрпљени прије њега.

Зато „депресија након одмора“ понекад није толико туга за морем колико незадовољство животом којем се враћамо.

Посебно тешко може бити људима који су и прије одласка на одмор били исцрпљени, под великим притиском или незадовољни послом.

Тада се вриједи запитати: Шта ми је на одмору толико пријало и зашто тога нема довољно у мом свакодневном животу?

Можда нам недостаје више времена за породицу, више сна, кретања, дружења, креативности или једноставно јасније границе према послу.

Како олакшати повратак у свакодневицу?

Не треба очекивати да ћемо првог дана након одмора бити једнако продуктивни као прије одласка.

Корисно је оставити неколико дана за прилагођавање, постепено се вратити у радни ритам, уредити сан и не покушавати одмах завршити све нагомилане обавезе.

Важно је и да одмор не буде једини период у години када себи дозвољавамо задовољство.

Ако цијелу годину само чекамо сљедећи годишњи одмор, проблем можда није у томе што је одмор прекратак, већ у томе што је свакодневица постала превише оптерећујућа.

Неколико дана умора, носталгије или безвољности може бити очекивано ако се расположење постепено поправља.

Међутим, ако се симптоми не повлаче, постају интензивнији или значајно отежавају свакодневно функционисање, не треба их аутоматски приписивати завршетку одмора. Ако симптоми депресије трају најмање двије седмице, важно је потражити стручну процјену.

Није свака љетна туга сезонска депресија

Ни свако лошије расположење током љета не значи да особа има сезонски афективни поремећај.

Постоји и љетни образац сезонског афективног поремећаја, али је рјеђи од зимског. Може укључивати проблеме са спавањем, немир, раздражљивост и промјене апетита.

С друге стране, само љето може бити емоционално захтјевно. Високе температуре, поремећен сан, промјена рутине, притисак да „морамо уживати“, као и стално гледање фотографија других људи с путовања могу додатно утицати на расположење.

Зато није добро патологизовати сваку тугу након годишњег одмора, али је не треба ни потпуно игнорисати.

Повратак с одмора може бити упозорење

Постваканциони пад расположења може бити прилика да размислимо о томе шта нам заиста недостаје у свакодневном животу.

Можда нам не треба још једна седмица мора, колико нам треба више одмора, слободног времена, блискости и мање притиска током остатка године.

Јер циљ није само преживјети до сљедећег годишњег одмора. Циљ је да живот између два годишња одмора буде довољно добар да нам одмор буде одмор – а не бијег.