Који су најбогатији градови у БиХ? Број милионера крије једну велику замку

Градови милионера у БиХ: Гдје се заправо ствара највише новца?

Сваке године кроз медије се појави слична тврдња – да одређени град у БиХ има више милионера него неки од најбогатијих европских градова. Најчешће се у том контексту помињу Живинице и Тешањ.

Међутим, постоји један проблем: у БиХ не постоји званичан регистар милионера.

Не постоји институција која мјери нето имовину грађана, нити званична статистика из које би се могло видјети колико људи у Живиницама, Тешњу или било којем другом граду посједује имовину вриједну више од милион КМ, преносе Независне.

Због тога су бројке које се годинама појављују у медијима заправо процјене.

Одакле је дошла прича о 150 милионера?

Један од најчешће цитираних података потекао је од Самира Вилдића, предсједника Управног одбора Фондације предузетника у БиХ.

Он је изјавио да у Живиницама живи више од 150 милионера и да овај град, када се број упореди са бројем становника, по томе надмашује Берлин, а приближно је на нивоу Келна.

Према истом извору, Какањ има више од 40 милионера.

Вилдић је објаснио да је циљ такве поруке био да се посебно младима покаже да у БиХ постоји озбиљан капитал који може бити усмјерен у нове инвестиције.

Намјера можда јесте оправдана, али процјена није исто што и званичан статистички податак.

Како се дошло до те бројке?

Оно што се може провјерити јесте број компанија које послују у одређеном граду и имају приход већи од милион КМ.

У Живиницама су 2022. године пословале 110 компанија са приходом већим од милион КМ, док их је 2023. било 117.

На основу тога изведена је претпоставка да у граду постоји велики број људи са имовином већом од милион КМ.

Међутим, ту постоји неколико проблема.

Приход фирме није исто што и богатство власника

Компанија која годишње оствари милион КМ прихода не мора вриједити милион марака.

На њену вриједност утичу имовина, дугови, профит и бројни други фактори.

И обрнуто – компанија са мањим приходом може имати изузетно велику вриједност.

Добар примјер су дистрибутери горива, који могу имати стотине милиона марака прихода, али релативно мале профитне марже.

Због тога се само на основу прихода компаније не може утврдити колико њен власник има имовине.

Богатство није увијек регистровано у граду у којем је настало

Још већи проблем представља сједиште компаније.

Предузетник може бити из Тешња, али компанију регистровати у Сарајеву, Мостару или другом граду.

У том случају његова компанија се у статистици више не рачуна као компанија из Тешња.

То значи да статистика заснована на сједишту фирме може дио капитала из мањих средина преселити у веће административне центре.

И број становника је проблем

Поређења „по глави становника“ често користе податке из пописа становништва из 2013. године.

Од тада се број становника у појединим градовима значајно промијенио.

Због тога поређење које користи више од десет година стар број становника не може дати потпуно прецизну слику данашњег стања.

Шта онда можемо поуздано измјерити?

Много реалнију слику дају подаци о приходима регистрованих компанија.

Тако је Тешањ 2024. године имао 143 компаније са приходом већим од милион КМ.

Од тога су четири компаније имале приход већи од 100 милиона КМ: Хифа-Оил, Мади, АС и Mann+Hummel BA.

Широки Бријег је имао 134 компаније са приходом већим од милион КМ, али чак седам компанија са приходом већим од 100 милиона КМ: TT Kabeli, FEAL, MCI, Lukas TP Nakić, Mepas, Nameks и Bernina.

Када се ови подаци упореде са бројем становника, слика постаје још занимљивија.

Умјесто да покушавамо избројати непостојећим регистром колико БиХ има милионера, много је корисније посматрати гдје се ствара највећи пословни капитал.

А по тим показатељима, мали градови попут Тешња и Широког Бријега имају изузетно снажну привреду у односу на број становника.