
Патријарх Павле упозоравао на три велика гријеха током поста: Није довољно само не јести мрсно
Госпојински пост је почео и трајаће двије седмице, до празника Успења Пресвете Богородице – Велике Госпојине.
Овај пост спада међу најстроже постове у православном календару, али његова суштина није само у томе шта ће се наћи на трпези. Како је често говорио патријарх Павле, тјелесни пост треба да прати и духовни пост.
„Тјелесни пост је уздржавање од мрсне хране, али постоји и духовни пост који је разматрање духовног стања и начин да се оно што је негативно из душе ишчупа и на том мјесту посади оно што је добро“, говорио је патријарх Павле.
Управо зато, током поста постоје искушења која немају везе са месом, млијеком или јајима. Посебно се издвајају три ствари на које би вјерник требало да обрати пажњу.
Гордост
Једна од највећих замки током поста јесте гордост. Човјек може почети да сматра себе бољим, чистијим или побожнијим од других зато што пости.
Православно учење позива да се пости без показивања и лицемјерја. Тјелесно уздржавање има смисла ако га прати и уздржавање од злих мисли, ријечи и дјела.
Зато би током поста посебно требало да се чувамо мржње, зависти, оговарања, похлепе, гњева и осуђивања других.
Нема много смисла одрећи се мрсне хране, а истовремено се свађати, вријеђати друге или хранити сопствену сујету.
Преједање
Друга замка јесте претварање посне трпезе у раскошну гозбу.
Суштина поста није у томе да се месо, млијеко и јаја замијене огромним количинама посне хране, слаткиша и разних специјалитета.
Пост треба да нас учи једноставности, умјерености и уздржавању, а не да тражимо начин да једемо једнако обилно као и ван поста, само без намирница животињског поријекла.
Непоштовање поста
Трећа ствар на коју се указује јесте свјесно и својевољно кршење поста.
Постоје околности у којима вјерник може добити разрјешење од поста, а о томе се разговара са свештеником или духовником. Црква такође прописује дане у којима су одређене намирнице дозвољене.
Међутим, свјесно занемаривање правила поста нешто је друго.
Из манастира Високи Дечани раније је поручивано да Богу није потребно људско гладовање, већ да је пост потребан човјеку како би његово срце омекшало, смирило се и постало способно да прими Божију благодат и помоћ.
Зато пост није само списак дозвољених и забрањених намирница, нити је дијета.
Човјек може да једе најстроже посно, а да истовремено оговара, завиди, осуђује и мрзи друге. У том случају испуњена је форма, али је промашена суштина поста.
Како је учио патријарх Павле, тјелесни и духовни пост треба да иду заједно, јер циљ није само промијенити оно што једемо, већ настојати да промијенимо и оно што носимо у себи.
Шта Ви мислите о овоме?