Отправник послова у Амбасади Црне Горе у Хрватској присуствоваће сутра у Книну обиљежавању 31. годишњице операције "Олуја".
То су "Вијестима" казали из Министарства вањских послова (МВП), док из Министарства одбране нису одговорили да ли су добили позив да присуствују догађају, ако јесу, хоће ли имати представника у Книну, те уколико неће, зашто.
Дипломатска пракса
Ресор одбране прошле године је одбио позив Загреба, саопштивши да је министар Драган Краповић ту одлуку донио уважавајући историјски и регионални контекст, те осјетљивост коју тема "Олује" носи.
Из МВП-а су навели да ће отправник послова бити на обиљежавању Дана побједе и домовинске захвалности, Дана хрватских бранитеља и годишњице војно-полицијске операције "Олуја" - у складу "с уобичајеном дипломатском праксом, посебно између сусједних држава и савезница у оквиру НАТО-а", преносе Вијести.
"Присуство представника Амбасаде представља дио редовне дипломатске праксе и израз је уважавања према држави домаћину и званичним државним обиљежавањима, уз истовремено потврђивање опредијељености Црне Горе за његовање добросусједских односа, дијалога, међусобног поштовања и регионалне сарадње", рекли су редакцији из ресора којим управља Ервин Ибрахимовић.
Пленковић хвали "Олују"
Предсједник Владе Хрватске Андреј Пленковић, изјавио је прексиноћ да очекује да обиљежавање "Олује" у Книну буде достојанствено.
"С емоцијама и евоцирањем свега онога што су хрватски бранитељи учинили за Хрватску, слободу и демократију у Домовинском рату, као и двије велике побједе - ‘Бљесак’ и ‘Олуја’, као круна 1995. године, кад је Хрватска створила све претпоставке да споји свој сјевер и југ и с мирном реинтеграцијом заокружи свој територијални интегритет", рекао је Пленковић.
Годишњица операције "Олуја" у Хрватској се обиљежава 5. августа, као Дан побједе и домовинске захвалности, док се у Србији "Олуја" обиљежава 4. августа, на дан кад је операција почела, као Дан сјећања на страдале и прогнане Србе.
Документовани бројни злочини над Србима
Током четвородневне офанзиве, хрватске снаге су заузеле више од 10.000 квадратних километара територије и ушле у Книн.
Хрватска невладина организација "Документа" (Доцумента) идентификовала је 2.353 жртве "Олује", међу којима већину чине особе српске националности и цивили.
Координатор истраживања Никола Мокровић, рекао је прошле године да је за период од 25. јула 1995. до 14. јануара 2001. евидентирано и 126 особа за које се, према доступним информацијама, не може утврдити да ли су биле жртве рата. Евидентирано је, како је наведено, и 113 особа које су означене као непотврђене жртве, будући да за њих недостају вјеродостојни извори који би омогућили потврду околности под којим су страдале.
Идентификоване су и 62 особе које су имале пребивалиште или су биле држављани тадашње Социјалистичке Републике Југославије или БиХ, а које су већ евидентиране од београдског Фонда за хуманитарно право или се налазе у Босанској књизи мртвих, казао је Мокровић на конференцији за новинаре.
Навео је да је међу жртава највише особа српске националности - 1.747, а затим хрватске - 466. Цивилних жртава је 1.170, војних 918, а страдало је и 228 особа мијешаног статуса и 22 полицајца. Међу жртвама српске националности је 1.055 цивила и 472 војника, а међу хрватским 371 војник и 60 цивила. Највише особа је убијено - 1.073, нестале су 383, а у борби је погинуло 346. Највише жртава је имало између 36 и 64 године.
Хаг осудио, па ослободио хрватске генерале
У евиденцији београдског Документационо-информационог центра "Веритас" из 2021, налазе се имена 1.877 страдалих и несталих Срба из ове акције и након ње, од чега је 1.228 цивила, од којих су, како наводе, око три четвртине били старији од 60 година.
Трибунал у Хагу осудио је 2011. првостепено хрватске генерале Анта Готовину и Младена Маркача на 24, односно 18 година затвора, за прогон, депортацију, пљачку, убиства и нехумана дјела над српским становништвом у Крајини, док је генерал Иван Чермак ослобођен оптужби.
Пресудом Међународног суда правде утврђено је да су политичке и војне власти Хрватске биле свјесне да ће та операција изазвати масовни егзодус српског становништва, те да су на очекиваном егзодусу заснивале војну стратегију, сматрајући га пожељним. Међутим, Жалбено вијеће Трибунала 2012. је ослободило и Готовину и Маркача кривичне одговорности.
Шта Ви мислите о овоме?