Brgat granica.jpeg

Прелазак државне границе туђим аутомобилом може проћи без икаквих проблема, али и довести до детаљних полицијских контрола уколико возач нема доказ да возило користи уз сагласност власника.

Возачка и саобраћајна дозвола потврђују да особа има право да управља возилом и да је оно регистровано, али не доказују да је власник добровољно уступио аутомобил другој особи.

Чак и ако је власник возила члан породице, попут оца, исто презиме није довољан доказ да је аутомобил позајмљен уз његову сагласност. Гранични полицајац не може само на основу презимена знати да ли је возило заиста позајмљено, да ли је предмет породичног спора или је евентуално пријављено као украдено, преноси Бука.

Због тога постоји Дозвола за управљање туђим возилом у иностранству (ДТВ), документ који служи као доказ да возач користи аутомобил уз изричиту сагласност власника.

Према подацима БИХАМК-а, ДТВ је неопходан документ за возаче који путују ван БиХ туђим возилом. Издаје се уз присуство власника и лица које ће управљати аутомобилом. Власник прилаже важећу саобраћајну дозволу, а корисник возила пасош. Документ важи до истека регистрације возила, а најдуже годину дана, док цијена издавања износи 25 КМ.

То значи да власник и возач прије путовања могу у БИХАМК-у или овлашћеном ауто-мото клубу добити међународно признат документ у којем су наведени подаци о власнику, возачу и возилу, што у великој мјери поједностављује контролу на граници.

Правила, међутим, нису иста у свим државама. Хрватско Министарство унутрашњих послова наводи да непосједовање овлашћења или дозволе за управљање туђим возилом само по себи није разлог за забрану изласка из Хрватске, осим ако држава у коју се путује захтијева такав документ. Ипак, гранична полиција може обавити детаљне провјере када постоји било каква сумња.

Због тога се може десити да возач више пута пређе границу без иједног питања, а да већ приликом наредног путовања буде издвојен ради додатне контроле. То не мора значити да је починио прекршај, већ да полиција жели да провјери власништво над возилом, разлог његовог коришћења и евентуалне пријаве које се односе на аутомобил или документацију.

Граничне службе користе домаће и међународне базе података, укључујући Шенгенски информациони систем и Интерполову базу украдених моторних возила, како би утврдиле да ли је возило пријављено као украдено или постоје друге неправилности.

Уколико возач нема овлашћење, полиција може контактирати власника, провјерити податке у евиденцијама или затражити додатна појашњења. Провјера може трајати неколико минута, али и знатно дуже ако власник није доступан или документација није потпуна.

Фотографија личне карте власника, порука на телефону или руком написана изјава могу помоћи приликом контроле, али немају исту доказну снагу као службена вишејезична дозвола.

Посебна правила важе за службена, лизинг и рент-а-кар возила. У тим случајевима возач би требало да има службено овлашћење, путни налог или сагласност лизинг куће, односно рент-а-кар компаније, у зависности од врсте возила и услова уговора.

Возач би, осим ДТВ-а или овлашћења, требало да код себе има оригиналну саобраћајну дозволу, важећу возачку дозволу, путну исправу и доказ о осигурању када је то потребно. Копија саобраћајне дозволе у већини случајева није довољна током граничне контроле.

Уколико полиција утврди да је возило пријављено као украдено, да регистарске таблице не припадају том возилу или да су документи фалсификовани, аутомобил може бити привремено или трајно одузет, а возач задржан ради даље истраге.

За возила регистрована у БиХ која нису у власништву возача, најсигурније је прије путовања извадити Дозволу за управљање туђим возилом у иностранству, јер је њена цијена далеко мања од могућих проблема, изгубљеног времена и непријатности које могу настати на граници.