Sezonci.jpeg

Сезонци на Јадрану постају стални радници: Послодавци их задржавају и ван сезоне на минималцу

БАЊАЛУКА – Настојећи да задрже сезонске раднике и након љета, бројни послодавци на приморју, посебно у Хрватској, Црној Гори и Словенији, остављају их у радном односу и током мјесеци које проводе код куће, најчешће на минималној плати.

Послодавци и синдикалци наводе да је посљедњих година све више сезонских радника који остају запослени током цијеле године, јер их послодавци ван сезоне задржавају како би избјегли поновну потрагу за радном снагом, преноси Цапитал.

Одлазак радника из БиХ на сезонске послове сваке године већ у априлу и мају значајно погађа домаћи сектор угоститељства и туризма, када хиљаде запослених дају отказе и одлазе на обалу ради припрема за туристичку сезону.

Предсједник Удружења послодаваца угоститељства и туризма Републике Српске „Хорека“ Далибор Шајић каже да се често дешава да послодавци раднике оставе на минималној плати током ван сезоне, али и да се туристичка сезона све више продужава.

„Доста људи жели сигурност и да имају уплаћене доприносе чак и када нису на сезони. То им је главни мотив да пристану на минималац у Хрватској и Словенији, да остану у радном односу. Занимљиво је да врло често, у мјесецима када не раде тамо, код куће раде на дневницу на свадбама и пријемима. Послије се врате на сезону и наставе да раде, а често доводе и нове раднике“, каже Шајић.

Неки послодавци дају и авансе

Предсједник Синдиката трговине, туризма, угоститељства, услуга, пољопривреде и прехрамбене индустрије Републике Српске Велимир Рудић каже да поједини послодавци, осим задржавања радника на минималцу, нуде и авансе за будућу сарадњу.

„Познат ми је случај радника који у мају одлази на острво Вис и ради до октобра. Послодавац чини све да га задржи и он више није сезонски радник него стално запослени“, рекао је Рудић.

Он додаје да Хрватска и друге јадранске земље због велике потребе у туризму имају велике квоте за запошљавање странаца, али да не постоје прецизни подаци колико је радника из БиХ отишло на такав начин.

Разлика у платама јасан је разлог због којег су послови на приморју привлачни радницима из БиХ. Радници за неколико мјесеци на обали често зараде више него за цијелу годину у домовини, уз обезбијеђен смјештај, храну и трошкове радних дозвола.

Плате вишеструко веће него у БиХ

Плате угоститељских радника у БиХ углавном се крећу од 1.400 до 1.500 КМ, док су на почетку овогодишње сезоне понуде на приморју биле најмање двоструко веће.

Кувари и пица мајстори могли су да зараде од 3.500 до чак 6.000 КМ, док су конобари, зависно од мјеста рада и објекта, зарађивали од 2.800 до 4.500 КМ.

Роштиљ мајстори су у просјеку добијали од 3.000 до 4.000 КМ, док су продајни агенти за излете у Хрватској могли да зараде око 1.500 КМ на почетку сезоне, уз могућност додатног раста зараде.

Поред угоститељских радника, у сусједне земље одлази и велики број радника из грађевинског сектора.

Предсједница Синдиката радника грађевинарства и стамбено-комуналних дјелатности РС Драгана Врабичић каже да је позитивно што страни послодавци радницима обезбјеђују пријаву и одређену сигурност током цијеле године.

„То је свакако више него што могу да зараде код нас. Ти људи су пријављени, имају осигурање, а послодавац их чува. Ипак, то значи да ми остајемо без тих радника трајно, не само током сезоне“, навела је Врабичићева.

Она је истакла да страни послодавци то раде из сопственог интереса, како би задржали квалитетне раднике, али да је за домаће тржиште рада то велики проблем.

Хрватска је ове године издала више од 94.000 радних дозвола за стране раднике, а највећи број односио се на држављане БиХ, углавном у областима угоститељства, туризма и грађевинарства.