Crna gora.jpg

У склопу усклађивања визне политике са Европском унијом, Црна Гора ће од 1. новембра увести визе за држављане Русије и Бјелорусије, док ће безвизни режим за грађане Кине, Турске и Саудијске Арабије важити до 31. октобра ове године.

Одлука је дио испуњавања завршних мјерила из Поглавља 24 (правда, слобода и безбједност), које Брисел поставља као услов у приступним преговорима.

Према уредби Владе Црне Горе, држављани наведених земаља до краја октобра могу боравити у земљи до 30 дана у оквиру организованих туристичких група или уз пословни пасош и обезбијеђен повратак у матичну државу.Крајем 2025. године, након више инцидената и протеста становника дијела Подгорице, држављанима Турске најприје је укинут безвизни режим, а потом је максимални боравак без визе скраћен са 90 на 30 дана. Према Реформској агенди, Црна Гора ће до краја наредне године у потпуности ускладити визну политику са Европском унијом, док први кораци за дио земаља морају бити завршени до краја трећег квартала 2026. године.

Угрожена економија

Али, гдје је баланс између европских захтјева, безбједности и економских интереса Црне Горе? Јер, страни држављани постали су значајан дио економског живота ове мале државе.

Бојан Бугарин, стручњак за статусна питања странаца и миграната, за Деутсцхе Wелле каже да је усклађивање визне политике са ЕУ стратешки циљ који нема алтернативу, али то "не значи да сваку европску политику морамо примјењивати без размишљања о нашим специфичностима".

Додаје да званична Подгорица посебно обазрива мора бити према Русији и Турској, јер су руски туристи прошле године остварили 16,4 одсто укупних ноћења страних гостију, а Турци 4,3 одсто, преносе Независне.

"Ако некоме уведемо визу, а истовремено му не олакшамо процедуре за боравак, оснивање компаније или пословање, онда ризикујемо да изабере другу земљу", каже Бугарин.Како додаје, странцима нису проблем правила већ - када се често мијењају. Онда они који су већ инвестирали, купили некретнину, основали компанију и почели да граде живот имају осјећај да се услови накнадно пооштравају.

"Није добро да због појединих злоупотреба отежамо живот сваком страном инвеститору или предузетнику. Црна Гора треба да буде земља која привлачи квалитетне странце, а не земља која их административним баријерама подстиче да оду", истиче Бугарин.

Добар примјер

Хрватска је у ЕУ ушла 2013. године, а визну политику је са европском морала да усагласи најкасније три мјесеца прије чланства. Тада је увела визни режим за држављане Русије, Турске и остале.

Паралелно с тим максимално је олакшала издавање виза, па је, на примјер, за руске држављане уведена могућност подношења захтјева преко акредитованих туристичких агенција и визних центара. Процес је трајао свега пар дана, а омогућено је и издавање вишекратних виза.

"Ово је модел о којем би и Црна Гора требало да размишља", каже Бугарин и упозорава да је Црна Гора много мања економија од Хрватске и зависнија од туризма, због чега би у преговорима са европским партнерима морала да заштити своје интересе.

Већ интерес за пасош

Може се очекивати да уласком Црне Горе у ЕУ интересовање за црногорско држављанство значајно порасте, посебно код људи из Србије, Босне и Херцеговине или Турске који имају коријене у Црној Гори."Пасош ће бити атрактивнији, али ће вриједност тог пасоша зависити и од тога како будемо уређивали процес стицања држављанства и како будемо управљали тим ресурсом", упозорава Бугарин.

Сматра да би "Црна Гора требало да направи озбиљну и ефикасну политику према дијаспори и људима црногорског поријекла".

Црногорски пасош заузима 35. мјесто глобалне ранг-листе мобилности која мјери број дестинација доступних без визе или уз олакшане процедуре уласка.

У региону су боље рангирани пасоши Хрватске, која заузима пето мјесто, док су пасоши Србије и Сјеверне Македоније тик испред црногорског – српски је на 33, а македонски на 34. мјесту. Албански пасош и пасош БиХ су на 40. мјесту.