Lazareva crkva.jpeg

Покушај присвајања цркве из времена кнеза Лазара код Подујева: Стручњаци упозоравају на прекрајање историје

БЕОГРАД – Самозвани архиепископ Никола Џуфка годинама покушава да присвоји цркву Светог Архангела Михаила у Ракитници код Подујева, организујући обреде са својим сљедбеницима у објекту који назива „албанским манастирским комплексом“, преноси Глас Српске.

Стручњаци, међутим, указују да материјални остаци храма свједоче о његовом српском средњовјековном поријеклу. Историчарка умјетности Јасмина Ћирић наводи да је ријеч о објекту из друге половине 14. вијека, који се најнепосредније повезује са временом кнеза Лазара.

„О томе свједоче материјални остаци на лицу мјеста – од темеља па све до средине храма. Посебно се издваја облик моравске розете на фасади, који потврђује везу са архитектуром тог периода“, објаснила је Ћирић.

Она додаје да је храм обнављан током 16. и 17. вијека, док се средином 19. вијека губе трагови који би указивали на веће присуство српског становништва у том крају.

„Оно што можемо да потврдимо јесте да је у питању једнобродни храм који припада бочним токовима архитектуре из времена кнеза Лазара, што потврђује и сама топонимија мјеста“, навела је она.

„Лазарева црква“ у народном предању

Према свједочењима новинара и књижевника Живојина Ракочевића, локални Албанци су прије сукоба 1999. године овај храм називали „Лазарева црква“, вјерујући у предање да је на том мјесту преноћило тијело кнеза Лазара након Косовског боја.

Историчари указују и на значај топонима на простору Косова и Метохије.

„Већина топонима на овом простору има српско поријекло. Ракитница, Бистрица, Дечани, Пећ и друга мјеста свједоче о средњовјековном насљеђу и култури која се може пратити од времена Немањића“, истакла је Ћирић.

Покушај стварања паралелног идентитета

Николу Џуфку не признаје ниједна канонска православна црква, укључујући ни Албанску православну цркву. Он је у јавним наступима тврдио да је доказао албанско поријекло храма у Ракитници.

Историчарка умјетности упозорава да је ријеч о покушајима стварања новог наратива о културном насљеђу.

„Прво се присвајају материјални трагови, затим се ствара лажни идентитет културног насљеђа, а након тога покушава успостављање нове црквене структуре која нема везе са канонским поретком“, рекла је Ћирић.

Она подсјећа да је, према Резолуцији 1244 Савјета безбједности УН, Српска православна црква једини легитимни носилац вјерске и духовне баштине на Косову и Метохији.

Посебну забринутост, како наводи, представља изостанак реакције међународних организација, прије свега УНЕСКО-а, у вези са заштитом православне баштине.

„Имамо манастире попут Дечана, Грачанице и Пећке патријаршије који су на листи свјетске баштине. Свједоци смо покушаја промјене идентитета тих објеката и пласирања другачијих тумачења њихове историје“, рекла је она.

Према њеним ријечима, мање цркве попут оне у Ракитници посебно су осјетљиве јер немају исту физичку и институционалну заштиту као велики манастирски комплекси.

„Те мање цркве су метоси већих манастирских цјелина. Сам назив Метохија указује на њихову историјску повезаност са Српском православном црквом“, закључила је Ћирић.

Очување ових објеката, како истичу стручњаци, зависи од документовања њиховог поријекла, присуства СПЦ, рада институција за заштиту културног насљеђа и ангажмана међународних организација.