Демографски аларм у Републици Српској: Села нестају, више од 60 одсто територије у проблему

Свако пето село у Српској готово празно: Више од половине насеља има мање од 100 становника

Више од половине насеља у Републици Српској има мање од 100 становника, док је свако пето село практично без становника, показују подаци који указују на озбиљну и дуготрајну депопулацију руралних подручја.

Професорка др Мира Мандић са Катедре за друштвену географију Природно-математичког факултета Универзитета у Бањалуци упозорила је да се ради о процесу који већ годинама мијења демографску слику Српске, преноси Српска Инфо.

Карта просторног распореда становништва према величини насеља, чији је аутор Мандићева, израђена је на основу пописа становништва из 2013. године. Према тим подацима, смеђом бојом означена су празна насеља и она са до 10 становника, којих је око петина у Републици Српској.

Црвеном бојом означена су насеља са мање од 100 становника, а таквих је чак 54 одсто, док су насеља са више од 100 становника приказана бијелом бојом.

Као примјер, професорка Мандић је навела Требиње, које има 141 насеље. Према попису из 2013. године, већина тих насеља имала је мање од 100 становника, док су чак 23 била потпуно без становника.

Иако карта није ажурирана због непостојања новог пописа становништва, процјене демографа показују да је стање данас још неповољније.

„На попису 2013. године Република Српска је имала 1.170.342 становника, док процјене говоре да данас има око 900.000 стално присутних становника, могуће и мање“, навела је Мандићева.

Она је објаснила да се процјене заснивају на природном кретању становништва, односно броју рођених и умрлих, као и подацима о исељавању у земље Европске уније.

Према њеним ријечима, оваква структура становништва указује на стварање изразито депопулационих подручја са бројним развојним проблемима.

„У тим подручјима неповољнији су показатељи као што су просјечна старост становништва, величина домаћинстава и извори прихода. Иако имају значајне природне ресурсе, ова подручја суочена су са недостатком инфраструктуре и слабим демографским потенцијалом“, истакла је Мандићева.

Она је додала да се због смањења броја становника гасе бројне функције у насељима – школе, здравствене установе, поштанске услуге и јавни превоз, што додатно убрзава исељавање.

Стручњаци ова подручја називају развојно депресивним или проблемским, јер заостају за просјечним нивоом развоја. Процјењује се да таква подручја обухватају више од 60 одсто територије Републике Српске.

Професорка Мандић наглашава да су неопходне дугорочне и стручне мјере, као и свеобухватне стратегије развоја села и обнове руралних подручја.

„Без системских мјера развој ових простора постаје све теже одржив“, закључила је она.