Међу најпрепознатљивијим симболима Требиња, поред стољетних градских платана, засигурно је стабло мурве, или дуда, старо колико и шеснаест чувених платана, а по неким изворима још и старије.
Посађена у аустроугарском периоду, мурва расте у Старом граду, на Тргу Травуније, у башти Ресторана "Коло", чији власници и упосленици воде рачуна о свакој њеној грани, о њеном стаблу, па је чак и украшавају саксијама са цвијећем и кућицама за птице, а у подножју дебла које једва обујме четири кршна Херцеговца, иза цвјетног аранжмана је инсталирана мала чесмица којом се дрво залијева.
Дејан Тарана, власник Ресторана "Коло", не крије задовољство што је мурва заштитни знак овога објекта и што је висока до 20 метара, са крошњом која покрива око 200 квадрата и даје изванредну хладовину гостима објекта, а неријетко и пролазницима који се одмарају на зидићу поред ње.
"Дјелатност којом се бавимо моја породица и ја обављамо у овој кући више од 20 година, срећни што смо у непосредној хладовини ове старе мурве. Фоторгафије прављене док се ова кућа градила 1902. и у времену доградње 1920, указују на то да је ово дрво засађено можда и десетак година прије чувених платана, јер је на слици мурва са деблом од око 60 до 70 центиметара, с тим да тај пречник сада досеже и преко 160 цм", каже за "Независне новине" Тарана.
Висина мурве би данас била много већа, али је прије извјесног времена у њу ударио гром, па се морала поткресати, али су нове младице направиле нову хладовину, а лист јој је сада толико здрав да до касне јесени са њега не опада густо лишће и нема никаквих болести које захватају друго градско растиње.
"Љубомир Попара, инжењер из 'Београдског зеленила', и дугогодишњи директор Центра за газдовање кршом Требиње, покојни Бранко Тасовац, упутили су ме и дали ми неке смјернице о томе како да водим рачуна о овом дрвету, његовој крошњи, о утегама које треба стављати како се од тежине гране не би поломиле, тако да данас имамо здраво стабло", појашњава Тарана.
Он сам претпоставља да су се стари власници куће водили управо чињеницом да ће у будућности имати дубоку хладовину у дворишту, што није ријеткост и у требињским селима, гдје је свака кућа имала стабла мурве или кошћеле, он подсјећа и на дуговјеку кошћелу испред родне куће Светог Василија.
"За њу се претпоставља да је стара 500 до 600 година, али таквих стабала, са великим обимом дебла и огромним крошњама, имате у сваком нашем селу, у двориштима кућа, па чак и штала за стоку, јер се водило рачуна да се на врлој херцеговачкој земљи направи хлад и за људе, али и за стоку од које се у селима највише живјело", подсјећа Тарана.
Бројни посјетиоци његовог ресторана су свједоци да у хладу ове мурве увијек има колико-толико вјетрића, какав се не може наћи ни у вјештачки расхлађеним баштама угоститељских објеката у Требињу, па је ова башта постала препознатљива по колоквијалном називу "Под мурвом".
"Имамо прилику да гости, односно, туристи који посјећују Требиње и који долазе код нас, када нам се врате идуће сезоне кажу - тражили смо поново да дођемо у овај хлад, а наши конобари су их безброј пута фотографисали на њихову молбу да овјековјече свој боравак на овом мјесту", додаје на крају Тарана.
И он сам признаје да гости увијек похвале хладовину мурве, тако да, помињући омиљене дестинације, туристи увијек наводе чувену башту под платанима и под мурвом.
Шта Ви мислите о овоме?