Народна скупштина Републике Српске изгласала је данас, 9. јула, измјене Кривичног законика по којем су забрањени симболи Независне Државе Хрватске и Армије Републике БиХ.
Закон је подржан са 56 гласова за и два гласа против.
Такође, Скупштина је усвојила и измјене закона о гробљима, којим је регулисано уклањање споменика и симбола који промовишу идеологију НДХ.
Зашто су усвојене измјене Кривичног законика?
Оба закона изазвала су жестоке расправе у парламенту не само између српских и бошњачких посланика, који су са различитих позиција расправљали о симболу љиљана, већ и између посланика власти и опозиције.
Горан Селак, министар правде и предлагач измјена Кривичног закона, истиче да РС показује да не прихвата величање било које злочиначке идеологије. Нагласио је да је криминализација слова У и љиљана обавеза проистекла из декларације коју је парламент усвојио у марту ове године.
"Разлог је јасан свима. Република Српска има право и обавезу да кривично-правним средствима заштити своје уставне вриједности, јавни ред и мир и достојанство жртава", рекао је Селак.
Према његовим ријечима, РС не смије дозволити да симболи који симболизују тешко страдање буду прихватљиви и пожељни. Појаснио је да кривично санкционисани неће бити они који ове симболе користе у историјском или умјетничком контексту, већ само када се велича идеологија која представља пријетњу миру. Додао је да намјера није стварање етничких подјела и да ово није уперено против било којег народа, већ ради спречавања величања екстремистичких идеологија.
Какав је став владајуће већине?
Срђан Мазалица, шеф Клуба посланика СНСД-а, рекао је да су под заставом Армије РБиХ чињени велики злочини над Србима, што је, како је рекао, потврђено и пресудама Хашког трибунала.
"Овај закон није уперен против бошњачког или хрватског народа у РС", рекао је Мазалица и додао да ће његов клуб овај закон подржати.
Нагласио је да је правно верификовано да су чињени злочини над Србима и да за српски народ овај симбол представља симбол тешке патње.
Није циљ, како је рекао, елиминисање симбола бошњачког народа, већ спречавање истицања симбола који могу довести до опасности избијања етничких сукоба и угрожавања безбједности.
Како су реаговали представници Покрета за државу?
Рамиз Салкић, посланик Покрета за државу, поручио је да овим законом Бошњаке желе направити народом трећег реда у РС, јер им се спречава да изразе радост и емпатију кориштењем ових симбола.
Нагласио је да ће се на Уставном суду БиХ супротставити овом закону и додао да од Уставног суда РС не очекују ништа, јер га сматрају продуженом руком власти.
"Бошњаци неће престати да суосјећају с оним што је дио њихове традиције и застава с љиљанима неће бити забрањена, потпуно поштујући оно што је данас закон и Устав", рекао је Салкић.
Шта замјера опозиција?
Недељко Гламочак, посланик СДС-а, рекао је да су предвиђене измјене Кривичног законика "писане на кољену", јер су у скупштинску процедуру упућене у хитној, а не у редовној процедури.
"Мазалица и Салкић закувају, а онда оду у скупштински ресторан. Позивам грађане да не насједају на ове провокације и да се не пецају на удицу. Ово је дизање тензија и реторике, а циљ је само кампања и добијање гласова и зато вјерујем у разум грађана БиХ", рекао је Гламочак.
Он је рекао да сви имају ране из протеклог рата и да би све што се дешавало требало да буде поука, а не да служи да се ране поново изазивају и повређују.
Шта још усвојила Народна скупштина Републике Српске?
Када је ријеч о Кривичном законику, нагласио је да је то најважнији закон послије Устава, а када се израђује у томе учествују угледни правници и дугогодишње судије и професори. Онда, како наглашава, материјал се упућује у стручну и јавну расправу, па док је у форми нацрта, након чега се у форми приједлога упућује у парламент како би посланици могли уложити амандмане.
Сматра да ће ове измјене бити поништене, јер нису озбиљно написане и тврди да негативне посљедице дизања тензија обично наступе дуго након што се избори заврше.
Када је ријеч о измјену Закона о гробљима, сви су се сагласили да све жртве, укључујући и хрватске и бошњачке, имају право да полажу цвијеће на споменике својих страдалих у рату, али да се не смију истицати спорни симболи, као и да се не смију постављати смотре војних јединица снага ХВО-а, ХВ-а и АРБиХ.
Шта Ви мислите о овоме?