Izbori ra.jpeg

Како се гласови претварају у мандате: Водич кроз изборни систем Републике Српске

Када је на изборима 2014. године Адам Шукало ушао у Народну скупштину Републике Српске са свега 260 личних гласова, многи грађани су се запитали како је могуће да неко са неколико стотина гласова постане посланик, док неко са неколико хиљада остане без мандата, преноси Провјерено.

Одговор лежи у сложеном изборном систему, у којем постоје директни мандати, компензaциони мандати, посебне изборне јединице и математички модели расподјеле гласова.

Предстојећи Општи избори 2026. године поново ће одлучивати о саставу власти у Републици Српској и на нивоу БиХ. Грађани ће бирати посланике у Народној скупштини Републике Српске, Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, предсједника и потпредсједнике Српске, као и српског члана Предсједништва БиХ.

Да би странка уопште учествовала у расподјели мандата, мора освојити најмање три одсто гласова у изборној јединици за директне мандате, односно три одсто на нивоу Републике Српске за учешће у расподјели компензaционих мандата.

Народна скупштина Републике Српске

Народна скупштина Републике Српске има 83 посланика. Од тог броја, 63 посланика бирају се директно у девет изборних јединица, док се преосталих 20 мандата расподјељује преко компензaционих листа.

Изборне јединице дају различит број посланика, у зависности од броја становника. Највише мандата доноси Изборна јединица 3, која обухвата подручје Бањалуке.

Грађани гласају за политичке странке, а унутар листе могу изабрати и кандидата којем дају предност.

Шта су компензaциони мандати?

Компензaциони мандати служе да исправе разлике које настају код директне расподјеле мандата. Они се не освајају у појединачним изборним јединицама, већ на нивоу цијеле Републике Српске.

На примјер, странка може освојити велики број гласова широм Српске, али због распореда гласова у изборним јединицама добити мање директних мандата. Компензaциони мандати омогућавају да укупан број посланика приближније одражава укупну подршку коју је странка добила.

Ови мандати имају и улогу у испуњавању уставних квота, јер Народна скупштина мора имати најмање по четири посланика из реда сва три конститутивна народа.

Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ

Од укупно 42 посланика у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ, 14 се бира са територије Републике Српске.

Република Српска је за овај ниво подијељена на три изборне јединице.

Из сваке изборне јединице директно се бирају по три посланика, што укупно даје девет директних мандата. Преосталих пет мандата расподјељује се путем компензaционих листа.

Избор предсједника и потпредсједника Републике Српске

На једном гласачком листићу грађани бирају предсједника Републике Српске.

Кандидат који освоји највећи број гласова постаје предсједник Српске.

Поред предсједника, бирају се и два потпредсједника – један из реда бошњачког и један из реда хрватског народа. Потпредсједници постају кандидати који освоје највише гласова унутар своје националне групе.

Избор српског члана Предсједништва БиХ

Српски члан Предсједништва БиХ бира се директно са територије Републике Српске.

Грађани на посебном листићу бирају једног кандидата, а побјеђује онај ко освоји највише гласова.

Бирачи из Федерације БиХ не гласају за српског члана Предсједништва, као што ни грађани Републике Српске не бирају бошњачког и хрватског члана Предсједништва.

Иако грађани на изборима само заокруже име или странку, иза коначне расподјеле мандата стоји сложен систем изборних јединица, процената и математичких правила који одређује ко ће на крају заузети посланичке клупе.