
БЕРЛИН – Грађани Њемачке који траже нови стан суочавају се са рекордним растом кирија, јер су цијене закупа у великим градовима расле готово четири пута брже од реалних зарада, показује најновији извјештај портала за некретнине Immowelt.
Према званичним подацима, плате у Њемачкој су у посљедње три године кумулативно порасле за свега 5,1 одсто, док су цијене закупа у појединим метрополама скочиле и до 20 одсто.
Највећи раст забиљежен је у Хамбургу, гдје су кирије од 2023. године више за 20,2 одсто. Слиједе Дрезден са растом од 18 одсто и Франкфурт на Мајни са 17,7 одсто. Аналитичари упозоравају да је талас поскупљења захватио и градове који су се до недавно сматрали приступачнијим, попут Дуизбурга и Есена.
Минхен је и даље најскупљи град за изнајмљивање станова у Њемачкој. Просјечна нето кирија, без режијских трошкова, достигла је 21,44 евра по квадратном метру, што значи да закуп стана од 75 квадрата данас кошта око 218 евра више мјесечно него прије три године.
Значајно повећање мјесечних трошкова закупа забиљежено је и у Франкфурту, гдје су кирије више за око 190 евра, као и у Хамбургу, са растом од око 175 евра.
Стамбена криза све више погађа и Берлин. Иако су цијене закупа у главном граду расле нешто спорије него у другим великим градовима, за 11,9 одсто, просјечна цијена достигла је 14,39 евра по квадратном метру. С обзиром на то да су просјечне зараде у Берлину испод државног просјека, стручњаци упозоравају да трошкови становања озбиљно оптерећују кућне буџете.
Као главни узрок поскупљења наводи се хроничан недостатак стамбеног простора и пад новоградње. Због високих цијена грађевинског материјала, раста каматних стопа и спорих административних процедура, у Њемачкој је током 2025. године завршено свега 206.600 станова, што је 18 одсто мање него годину раније и далеко испод циља савезне владе од 400.000 нових стамбених јединица годишње.
Према подацима Савезног завода за статистику, просјечна нето плата у Њемачкој износи између 2.600 и 2.800 евра мјесечно, па трошкови становања у највећим градовима већ сада односе више од половине просјечних примања.
Шта Ви мислите о овоме?