Црна Гора и Хрватска поново су отворили спор око Превлаке, а питање разграничења Превлаке на копну и арбитража о рту Оштро могући су само уз сагласност обје земље.
Предсједник Црне Горе Јаков Милатовић ових дана је актуелизовао питање Превлаке изјавом да рт Оштро треба да припадне Црној Гори.
Из Хрватске је одговорила Ванда Бабић Галић, савјетница министра вањских и европских послова Гордана Грлића Радмана, оцијенивши да такве изјаве представљају корак уназад и призивају реторику из времена територијалних аспирација према хрватском југу.
Како су мале шансе да Загреб пристане на предају Оштрог, Црна Гора би, према мишљењу стручњака, требало да се усредсреди на разграничење на мору с Хрватском, гдје има јаче аргументе.
Главни секретар Хрватског друштва за поморско право Игор Вио тврди да цијела Превлака, укључујући рт Оштро, припада Хрватској, позивајући се на мишљење Бадинтерове комисије из 1992. године, према којем су републичке границе бивше СФРЈ постале међународне границе. Због тога, сматра он, између двије државе не постоји отворено питање копнене границе, пишу Вијести.
Медији су раније објавили да је Милатовић предложио бившег дипломату Миодрага Лекића за члана Комисије која би с Хрватима требало да преговара о Превлаци.
Споразумом који су 2008. године постигли тадашњи премијери Иво Санадер и Мило Ђукановић предвиђено је да се, уколико преговори не успију, спор упути Међународном суду правде у Хагу, због чега се вјерује да ће коначну тачку на овај спор ставити међународни субјект.
Пензионисани професор међународног права Часлав Пејовић сматра да ће стварни предмет спора на крају бити разграничење на мору, односно територијалног мора и епиконтиненталног појаса.
Некадашњи шеф Експертске групе црногорске Владе Небојша Вучинић још је 2022. године оцијенио да су у позадини спора налазишта нафте и гаса. Истраживања из времена СФРЈ указивала су на могућност значајних налазишта на подручју између рта Оштро и острва Мамуле.
Хрватска је крајем 2024. блокирала затварање Поглавља 31 у преговорима Црне Горе са ЕУ, а односи су додатно заоштрени након усвајања Резолуције о геноциду у систему логора Јасеновац и логорима Дахау и Маутхаузен, послије чега је Загреб Алексу Бечића, Андрију Мандића и Милана Кнежевића прогласио персонама нон грата.
Премијер Андреј Пленковић изјавио је да је Подгорица спремна озбиљно да ради на отвореним питањима, али је поновио хрватске захтјеве: обештећење логораша, проналазак 14 несталих из Домовинског рата, наставак процесуирања ратних злочина, рјешавање имовинских захтјева хрватских породица, уклањање спорних обиљежја везаних за Морињ, промјену имена базена у Котору, разговоре о граници и повратак школског брода Јадран.
Шта Ви мислите о овоме?