Куповина некретнина по нереалним цијенама, фиктивни зајмови и компаније без стварног пословања и даље су најчешћи начини прања новца на Западном Балкану, показало је најновије истраживање Глобалне иницијативе.
У извјештају се наводи да кључну улогу у оваквим трансакцијама имају нотари, адвокати, рачуновође, ревизори и посредници у промету некретнина, јер њихови потписи, печати и овјере дају привид законитости сумњивим пословима, преноси Цапитал.
Према налазима истраживања, новац сумњивог поријекла на Западном Балкану ријетко се креће сам. Он пролази кроз овјерене уговоре, власничке листове, уговоре о зајмовима, фактуре и финансијске извјештаје, односно кроз документацију коју мора потписати или овјерити неко са лиценцом.
Истраживање је обухватило БиХ, Србију, Косово, Албанију, Црну Гору и Сјеверну Македонију, а засновано је на 89 интервјуа, судским списима, националним процјенама ризика и евалуацијама MONEYVAL-а.
Налази показују да су некретнине и даље главни канал за прање новца. Посебно се издвајају купопродајни уговори са умањеним или надуваним вриједностима, брзе препродаје међу повезаним лицима, нотарски овјерени зајмови без јасног поријекла новца и купци који дјелују у име стварних власника.
Фиктивне фирме, лажне фактуре и прекограничне корпоративне структуре додатно прикривају ток новца, а у таквим случајевима се, како се наводи, често појављује исти круг нотара, адвоката и рачуновођа.
Виши аналитичар Глобалне иницијативе Анеса Аговић Ђозо каже да истраживање показује да се новац не пере сам и да данашње сумњиве трансакције често носе печате који им дају привид легалности.
„Зато је важно разумјети да борба против организованог криминала није само потрага за криминалцима, него и затварање простора који омогућава да незаконито стечени новац постане дио легалне економије“, рекла је Аговић Ђозо.
Земље Западног Балкана углавном су ускладиле законодавство о спречавању прања новца са стандардима FATF-а и Европске уније, али надзор и даље остаје најслабија карика.
Професионална удружења често немају довољно овлашћења или капацитета да контролишу своје чланове, док се професионална тајна понекад тумачи толико широко да обухвата и трансакције које би морале бити пријављене као сумњиве.
Као примјер се наводи Црна Гора, гдје су нотари током 2024. године обрадили скоро 19.857 купопродаја некретнина, вриједних око 1,6 милијарди евра, а поднијели су само двије пријаве сумњивих трансакција.
У извјештају се истиче да је за функционалан систем неопходно јасније дефинисати границе професионалне тајне, увести провјере интегритета нотара и рачуновођа, стандардизовати пријаве сумњивих трансакција и побољшати комуникацију између финансијско-обавјештајних јединица и професионалаца који подносе пријаве.
Шта Ви мислите о овоме?