Док Сједињене Америчке Државе и Иран преговарају о трајном отварању Ормуског мореуза и нормализацији протока нафте са Блиског истока, све је више аналитичара који сматрају да је кључну улогу у стабилизацији тржишта одиграла земља која у тим преговорима уопште не учествује — Кина.
Као други највећи свјетски потрошач нафте, Кина је посљедњих мјесеци повукла низ стратешких потеза којима је заштитила сопствено тржиште, али и ублажила глобални енергетски шок изазван ратом у Ирану, преноси Бука.
Због тога се нису остварила катастрофична предвиђања да би цијена нафте могла достићи и 200 долара по барелу.
Рат у Ирану прекинуо је приступ за више од 11 милиона барела нафте дневно, што је изазвало страх од нове глобалне енергетске кризе. Ипак, упркос великим поремећајима, тржиште није доживјело колапс.
Аналитичари сматрају да је један од главних разлога управо улога Кине.
„Кина је одиграла кључну улогу у ублажавању удара за остатак Азије, а самим тим и за глобалну економију“, рекао је Дан Волтер, директор енергетског института Ember.
Цијена нафте Brent почетком маја достигла је 114 долара по барелу, али се посљедњих дана спустила испод 78 долара због очекивања да ће трговина кроз Ормуски мореуз ускоро бити нормализована.
Ипак, стручњаци упозоравају да ће кинеска политика потрошње и даље имати велики утицај на свјетско тржиште нафте.
Један од најзанимљивијих аспеката актуелне кризе јесте чињеница да се није поновио сценарио из 1973. године.
Током арапског нафтног ембарга, губитак око седам одсто глобалног снабдијевања довео је до огромног скока цијена. Данашња криза захватила је, према процјенама, знатно већи дио свјетског тржишта, али сличан цјеновни шок није услиједио.
Аналитичари банке Societe Generale тај парадокс објашњавају кинеском улогом, називајући Пекинг „невидљивом руком која уравнотежује тржиште“.
Кина је, према тим процјенама, смањила увоз за око три милиона барела дневно, што приближно одговара укупној дневној потрошњи Јапана.
Према ријечима Јанива Шаха из компаније Rystad Energy, Кина је годинама користила јефтинију руску и иранску нафту како би створила огромне стратешке и комерцијалне залихе.
Процјењује се да данас располаже са више од милијарду барела резерви, које је почела користити након избијања сукоба.
Осим тога, кинеске власти ограничиле су извоз бензина и дизела како би заштитиле домаће тржиште, што је додатно смањило потребу за куповином скупе нафте на међународном тржишту.
Додатни фактор који је ублажио притисак на тржиште јесте убрзана електрификација кинеског саобраћаја.
Данас је приближно сваки други нови аутомобил продат у Кини електрични модел. Према подацима Међународне агенције за енергију, кинеска флота електричних возила прошле године смањила је потрошњу нафте за око милион барела дневно.
Ипак, аналитичари упозоравају да Кина неће бесконачно трошити постојеће залихе. Када цијене додатно падну, очекује се ново пуњење резерви.
Тржиште се сада суочава са потпуно другачијим проблемом од оног којег су се инвеститори плашили прије неколико мјесеци.
Међународна агенција за енергију упозорава на могућност вишка понуде, процјењујући да би раст производње наредне године могао премашити потражњу за 4,7 милиона барела дневно.
Ако се Ормуски мореуз брзо отвори, на тржиште би се могло вратити око 100 милиона барела тренутно блокиране нафте, док би евентуално укидање америчких санкција Ирану додатно повећало производњу.
У таквом сценарију Кина би поново могла постати кључни фактор, јер једина има капацитет да апсорбује велики вишак понуде.
Шта Ви мислите о овоме?