Европа се ових дана бори са екстремним врућинама које обарају температурне рекорде и односе људске животе. Велики дио западне Европе захватио је интензиван топлотни талас који доноси неуобичајено високе температуре, од Уједињеног Краљевства и Ирске на сјеверу, преко Њемачке и Француске у централном дијелу континента, па све до Шпаније и Италије на југу.
Ово неуобичајено топло вријеме на самом почетку љета посљедица је такозване „топлотне куполе” (heat dome). Ријеч је о снажном и споро покретном систему високог ваздушног притиска који долази из сјеверне Африке и задржава врели ваздух изнад Европе попут поклопца на лонцу који кључа, пише Дојче веле.
Према подацима европске Службе за климатске промјене „Коперникус”, овакви атмосферски системи постали су знатно чешћи у посљедњих 25 година, што доводи до све учесталијих и интензивнијих топлотних таласа.
– Температуре ових размјера некада су биле изузетак чак и усред љета. Ова рекордна врућина јасно носи печат климатских промјена – изјавила је Фридерике Ото, професорка климатских наука на Империјал колеџу у Лондону.
Европа се загријава двоструко брже
Иако је још прерано да се прецизно утврди колики је утицај емисија гасова са ефектом стаклене баште на најновији топлотни талас, раније анализе показују да су овакви екстремни временски услови постали много вјероватнији и интензивнији због климатских промјена које је изазвао човјек.
Најновији извјештај о стању климе у Европи, објављен у априлу, наводи да је најмање 95 одсто континента током 2025. године забиљежило температуре изнад годишњег просјека. Интензивни топлотни таласи са температурама већим од 30 степени Целзијусових осјетили су се чак и сјеверно од Арктичког круга, док је температура површине мора достигла највишу икада забиљежену вриједност.
– Европа је континент који се најбрже загријава, а посљедице су већ сада озбиљне – рекао је Флоријан Папенбергер, директор Европског центра за средњорочне временске прогнозе.
Просјечна температура у Европи порасла је за 2,5 степени Целзијусових у односу на прединдустријски период с краја 19. вијека, док је глобални просјек повећан за 1,4 степена.
Арктик убрзава загријавање Европе
Један од разлога зашто се Европа загријава брже од остатка свијета лежи у њеном географском положају. Континент је директно повезан са Арктиком, регионом који се загријава још брже.
Према подацима „Коперникуса”, просјечан пораст температуре у подручју Сјеверног пола већ је премашио 3,3 степена Целзијусова.
Томе доприноси такозвани албедо ефекат. Како се лед топи, све веће површине тамног океана упијају сунчеву свјетлост умјесто да је рефлектују назад у свемир, што додатно убрзава загријавање.
Сличан процес дешава се и у Европи, посебно у Алпима, гдје се снијежни покривач повлачи све раније, остављајући тамније тло које упија више топлоте.
Промјене у ваздушним струјањима
Научници загријавање Европе доводе у везу и са промјенама у млазној струји (jet stream), снажној ваздушној струји на великим висинама која се креће од запада према Европи.
Климатске промјене нарушиле су стабилност ових ваздушних токова, што доводи до екстремнијих временских образаца који се дуже задржавају на истом подручју.
Истраживање из 2022. године показало је да су периоди када се млазна струја раздваја на два крака постали учесталији, што повећава ризик од дуготрајних топлотних таласа, посебно у западној Европи.
Парадокс чистијег ваздуха
Занимљиво је да су напори у побољшању квалитета ваздуха такође допринијели порасту температура.
Строжа правила о емисијама од осамдесетих година прошлог вијека значајно су смањила загађење ваздуха. Међутим, честице сулфата и нитрата које су некада дјелимично одбијале сунчеву свјетлост и имале ефекат хлађења сада су у много мањој мјери присутне у атмосфери.
Научници ипак наглашавају да то није разлог за одустајање од смањења штетних емисија, већ додатни подстицај за убрзавање енергетске транзиције.
УН упозоравају на нове рекорде
Свјетска метеоролошка организација УН и британски Мет офис упозорили су да ће просјечне глобалне температуре у наредних пет година остати близу рекордних вриједности.
Према њиховим процјенама, врло је вјероватно да ће свијет до 2031. године забиљежити нову најтоплију годину у историји мјерења.
– Задатак пред нама је јасан. Морамо ограничити раст температуре и изградити сигурнију, праведнију и отпорнију будућност за све – поручио је генерални секретар УН Антонио Гутереш.
Истовремено, Уједињене нације настављају да подржавају брз и праведан прелазак са фосилних горива, док ширење обновљивих извора енергије већ ублажава најцрње климатске прогнозе.
Шта Ви мислите о овоме?