Gen z.jpeg

„Социјализам генерације Z“ све јаче утиче на политику Запада

Нова генерација љевичарских политичара све снажније утиче на политичку сцену Запада, нудећи бирачима идеје попут контроле цијена, већих пореза за најбогатије и јаче улоге државе у економији.

Према анализи британског „Economistа“, коју преноси „Јутарњи лист“, ријеч је о феномену који се све чешће назива „социјализам генерације Z“. Овај политички правац привлачи младе бираче незадовољне растом трошкова живота, стамбеном кризом и економском неизвјесношћу,преносе Независне.

Међу политичарима које носи овај тренд налазе се градоначелник Њујорка Зохран Мамдани, британски политичар Зак Полански, као и француски ветеран љевице Жан-Лик Меланшон, који и у осмој деценији живота има велику подршку младих бирача.

За разлику од традиционалног социјализма, нова љевица мање говори о радничкој класи, фабрикама и колективном власништву, а више о проблемима који директно погађају појединца.

Инфлација, високе кирије, недоступни станови и страх од посљедица развоја вјештачке интелигенције постали су централне теме младих бирача.

Према оцјени „Economistа“, климатске промјене и питања расне једнакости, која су доминирала политичким дебатама током претходне деценије, сада су у другом плану, док се фокус помјера на животни стандард и економску сигурност.

Анализа наводи да већина политичара које сврстава у „социјализам генерације Z“ дијели три основна увјерења.

Прво, сматрају да привредни раст не доноси значајне користи обичним грађанима и да се богатство углавном концентрише у рукама малог броја људи.

Друго, вјерују да се већа јавна потрошња може финансирати првенствено опорезивањем милијардера и најбогатијих слојева друштва.

Треће, показују изражено неповјерење према приватном сектору и тржишним рјешењима, залажући се за снажнију државну контролу у областима као што су становање и трговина храном.

Према анализи, идеје које су некада припадале политичким маргинама све више улазе у центар политичких расправа.

У Сједињеним Америчким Државама чак и умјерени демократи предлажу пореска растерећења за велики број грађана и веће опорезивање богатих, док се у Великој Британији све чешће разговара о повећању пореза и јачању улоге државе.

„Economist“ оцјењује да утицај нове љевице расте чак и када њени кандидати не побјеђују на изборима, јер њихове идеје постају дио програма традиционалних странака.

Аутори анализе упозоравају да би поједине политике које заговара нова љевица могле имати озбиљне посљедице по економски раст.

Као примјер наводе контролу кирија, за коју тврде да би могла додатно смањити изградњу нових станова, као и порезе на богатство који би, према њиховом мишљењу, могли да обесхрабре инвестиције и иновације.

Подсјећају и да се Европа већ годинама бори са спорим привредним растом, док као упозоравајући примјер наводе Аргентину, гдје је снажна државна интервенција у економији, према њиховој оцјени, допринијела дуготрајном економском заостајању.

Анализа закључује да ће највећи политички и економски изазов наредних година бити развој вјештачке интелигенције и њен утицај на тржиште рада.

Док нова љевица предлаже мјере попут државних гаранција за запослење и ограничења ширења податковних центара, „Economist“ сматра да би одговор требало тражити кроз комбинацију пореских реформи, ширења власништва над капиталом и подршке радницима које ће погодити технолошке промјене.

Упркос расту популарности популистичких покрета, аутори закључују да либерална економија и даље има прилику да одговори на изазове који су довели до јачања „социјализма генерације Z“, али само ако понуди конкретна рјешења за проблеме са којима се суочавају млађе генерације.