Да ли је пред нама најскупљи Мундијал у историји

Да ли је пред нама најскупљи Мундијал у историји

Свјетско првенство у фудбалу 2026. године, које од 11. јуна заједнички организују САД, Канада и Мексико, већ мјесецима изазива бројне полемике, а међу највећим проблемима издвајају се изузетно високе цијене улазница.

Критичари тврде да FIFA, под вођством Ђанија Инфантина, све више претвара највећи фудбалски турнир на свијету у догађај доступан прије свега богатим навијачима и корпоративним клијентима.

Додатне полемике изазвали су и блиски односи Инфантина са предсједником САД Доналдом Трампом уочи турнира. Предсједник FIFA појављивао се на јавним догађајима са Трампом, носио качкет са америчким симболима и уручио му новоосновану „FIFA награду за мир“.

Многи сматрају да је тиме FIFA нарушила сопствени принцип политичке неутралности и створила утисак да се спорт мијеша са државном политиком, преноси Deutsche Welle.

Посебан проблем представљају америчка визна правила. Навијачима из појединих земаља практично је онемогућен долазак на првенство.

За грађане Ирана и Хаитија важи потпуна забрана уласка као гледаоцима, док је издавање туристичких виза за држављане Сенегала и Обале Слоноваче значајно ограничено.

Поред тога, забринутост изазивају и могуће контроле или хапшења у близини стадиона од стране америчких имиграционих служби.

Ипак, највише критика односи се на продају улазница. Већ на почетку продаје многе карте коштале су више хиљада долара, док су најскупље улазнице за финале првобитно достизале око 11.000 долара.

FIFA користи систем „динамичког одређивања цијена“, што значи да се цијена истог мјеста мијења у зависности од потражње. Због тога су навијачи за идентична мјеста плаћали различите износе, што је изазвало оптужбе за нетранспарентност и злоупотребу тржишне позиције.

Ситуација је постала још спорнија како се турнир приближавао. Крајем маја најјефтинија карта за финале на званичном сајту FIFA коштала је 8.625 долара.

Мјесто у зони намијењеној особама са инвалидитетом продавало се за најмање 10.350 долара, док је једно преостало мјесто уз сам терен било понуђено за 690.000 долара.

FIFA истовремено наплаћује провизију од 30 одсто на сваку препродају карата преко своје званичне платформе.

Због овакве политике, организације навијача и удружења за заштиту потрошача поднијели су формалне притужбе Европској унији, оптужујући FIFA за прекомјерно подизање цијена и непоштену продају.

Истраге су покренули и државни тужиоци савезних држава Њујорк и Њу Џерзи.

Критичари упозоравају да је велики број обичних љубитеља фудбала практично искључен са првенства због астрономских трошкова.

Поред питања цијена, контроверзе изазива и проширење турнира са 32 на 48 репрезентација. Број утакмица повећан је са 64 на 104, а пролазак у нокаут фазу постао је знатно лакши.

Многи стручњаци сматрају да ће то умањити спортски квалитет такмичења, док поједини вјерују да је циљ реформе био да FIFA обезбиједи подршку већег броја мањих националних савеза.

Процјене говоре да би Свјетско првенство 2026. могло произвести више од девет милиона тона угљен-диоксида, због огромних удаљености између градова домаћина и великог броја авионских путовања.

Додатно оптерећење за навијаче представљају и високи трошкови превоза до стадиона, па поред скупих улазница морају да рачунају и на значајне издатке за путовање, паркинг и локални превоз.

Због свега тога поједине еколошке организације упозоравају да би ово могло бити не само најскупље, већ и климатски најштетније Свјетско првенство у историји.