САРАЈЕВО – Питање државне имовине у БиХ поново је у фокусу јавности, а рјешавање овог проблема и даље остаје један од кључних услова за затварање Канцеларије високог представника (ОХР).
Још од 2005. године, када је високи представник забранио располагање државном имовином, политички актери у БиХ имају потпуно различите ставове о овом питању, преноси Бука.
Док власти Републике Српске инсистирају на власништву ентитета над имовином, пробосанске странке углавном заговарају државно власништво, али без јасно дефинисаних модела. С друге стране, ХДЗ БиХ сматра да у рјешавање овог питања треба укључити и кантоне.
Овом темом сада су се озбиљније позабавили и стручњаци окупљени око Центра за геополитичка истраживања GEOPOL, који су припремили свеобухватну политичко-правну анализу са конкретним приједлогом закона о државној имовини.
У документу су предложене три категорије имовине:
- стратешка државна имовина,
- функционална јавна имовина,
- локална развојна имовина.
Према приједлогу, стратешка државна имовина, попут граница, војне имовине и кључне инфраструктуре, била би у власништву државе и не би могла бити продавана.
Функционална јавна имовина остала би у државном власништву, али би њоме управљали ентитети и нижи нивои власти, уз могућност закупа и концесија.
Локална развојна имовина односила би се на градско и општинско земљиште без стратешког значаја, којим би управљале локалне заједнице.
Аутори документа предложили су и шест кључних принципа за рјешавање овог питања, међу којима су:
- доношење закона на нивоу БиХ,
- израда јединственог регистра имовине,
- јасна класификација имовине,
- заштита локалних заједница,
- формирање сталне комисије за државну имовину,
- поништавање незаконитих трансакција.
Документ би у наредном периоду требало да буде представљен политичким странкама, међународној заједници и широј јавности као могућа основа за дијалог и компромисно рјешење једног од најсложенијих питања у БиХ.
Шта Ви мислите о овоме?