Данас се празнује Света и блажена Ана, мајка Светог Василија острошког и тврдошког

Српска православна црква молитвено данас прославља Свету блажену Ану Анастасију – мајку Светог Василија Острошког и Тврдошког чудотворца, чије име је вијековима живјело у народном предању, а чија је светост и званично потврђена канонизацијом Српске православне цркве 2025. године.

Света блажена Ана живјела је у селу Мркоњићи у Поповом пољу, тадашњим Косићанима, гдје је родила сина јединца Стојана Јовановића – потоњег Светог Василија Острошког и Тврдошког.

У народу је остала упамћена као побожна, честита и милосрдна жена, која је своју вјеру и љубав према Богу пренијела и на свог сина, једног од највећих светитеља православља.

Према народном предању које се и данас преноси са кољена на кољено, Ана је била поријеклом или од Матића из сусједног села Туље, или од Милутиновића из самих Мркоњића.

Мјесто њеног гроба откривено је 1936. године, када је Трипко Милутиновић, по казивању непознатог старог калуђера, показао мјесто гдје почива мајка Светог Василија. На том мјесту је 1966. године подигнут надгробни споменик, а предање је остало живо међу вјерним народом Херцеговине.

Посебан благослов и духовна радост за православне вјернике догодили су се 8. маја 2023. године, када је, благословом eпископа захумско-херцеговачког и приморског Димитрија, отворен њен гроб. Том приликом пронађен је неуобичајено добро очуван женски скелет, у правилном анатомском положају, златножуте боје и са рукама скрштеним на грудима.

Свете мошти Свете блажене Ане данас се налазе у кивоту у манастирској цркви у Мркоњићима, метоху Манастира Светих апостола Петра и Павла, гдје им свакодневно долазе вјерници тражећи молитвени заступ и утјеху.

На редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве у Београду 2025. године, Света блажена Ана и званично је прибројана лику светих.

У народу је остало записано да је и прије канонизације помагала свима који су јој се молитвено обраћали, а посебно је познато предање због којег се на њеним иконама често приказује бијели љиљан у руци. Зато многи вјерници управо бијели љиљан доносе као дар светитељки у Мркоњиће.

Прослављање Свете блажене Ане представља посебну духовну радост за Херцеговину, родни крај Светог Василија, али и за цијели православни свијет који у њој види примјер мајчинске љубави, вјере, смирења и благослова.