У новосаграђеном дијелу комплекса Манастира у Мркоњићима служена је Света архијерска литургија поводом празника посвећеној Светој и блаженој Ани ‐ Анастасији, мајци Светог Василија острошког и тврдошког.
Литургију је служио митрополит црногорско-приморски Јоаникије уз саслужење пет владика Српске православне цркве.
У бесједи током литургије, великом броју вјерника обратио се владика западноамерички Максим.
„И ове мајске дане Херцеговина дише и мирише каменом, цвијећем, вријеском, својим травама и одише том пасхалном радошћу. А усљед тог доба године ми данас живимо и свједочимо једну тајну. Тајну мајке, тајну мајке светога Василија, рођенога овом мјесту, овом поднебљу, у којој нам се открива много тога што је битно за наш живот. Али изнад свега како и ова служба светој Ани блаженој, састављена од ових сестара, свједочи – ми стојимо пред чудом. Али не чудом које засјењује, него које исијава из овог предјела, из ове херцеговачког крша, из овог мјеста које споља изгледа тврдо као ова земља, али дубоко у њој крију се воде дубоке и воде које оживотворавају.
И бјеше то личност која је својом молитвом досезала не тако далеко колико високо, до неба. И на тај начин себе, своје биће, своју породицу и маленог Стојана рођеног овом мјесту такође преводила Господу. То је тај ријетки цвијет који из камена ниче и расте за сву вјечност", казао је владика Максим.
Он је додао да тајна светости, као што се видимо кроз тајну ове мајке и жене, побожне из народа, превазилази оно што обично човјек размишља, да је светост резервисана за ексклузивне, за архијереје, за старце, блажене, подвига и молитве и расуђивања.
"Пет вијекова је протекло, али Господ шаље своје поруке и оне стижу онда кадa се ми за њих разбудимо, па се то десило и са споменом Свете блажене Ане", поручио је владика.
Александар Кајелић из Београда дошао је Мркоњиће на прво литургијско обилхежавање Свете Ане.
"Дошао код кумова у Подгорицу, па сам био јуче на литији, па из Никшића дошао овдје, преноћио у Требињу и јутрос сам у Мркоњиће", навео је Кајелић.
Новица Павловић из Гајдобре дошао је у село предака, који су за Војводину отишли 1945. године.
"Увијек је пуно срце. Овдје су људи дружељубиви. У сваку кућу те зову, мораш се одазвати. Планирам да долазе и моја дјеца", казао је Павловић.
Драган Ћузулан из Требиње често долази у Мркоњиће.
"Ово је сигурно један догађај који је од највећег могућег значаја и за народ Херцеговине и шире, а да не говоримо о Поповом пољу. Из једног малог села, Мркоњића, имамо два светитеља и то је само по себи велика одговорност и част", казао је Ћузулан.
Шта Ви мислите о овоме?