Cernobil.jpeg

Четири деценије од пакла у Чернобиљу: Свјетлост која је донијела мрак и нови ризици усред рата

Украјина и свијет у недјељу обиљежавају 40. годишњицу највеће цивилне нуклеарне катастрофе у историји. Навршава се тачно четири деценије од експлозије у нуклеарној електрани Чернобиљ, догађаја који је заувијек промијенио перцепцију нуклеарне енергије, али и мапу становништва у источној Европи. Данас, 2026. године, сјенка старе катастрофе поново је надвијена над овим подручјем због ратних сукоба који доносе нове безбједносне ризике.

Ноћ када је стао сат: Експлозија реактора број четири

Све је почело 26. априла 1986. године у 1:23 сата послије поноћи. Током сигурносног теста у електрани на сјеверу Украјине, серија грешака у управљању и недостаци у дизајну реактора довели су до неконтролисане нуклеарне реакције.

• Експлозија: Разоран удар разнио је зграду реактора, избацујући у атмосферу радиоактивни дим.

• Пожар: Нуклеарно гориво горјело је дуже од десет дана, док су хеликоптери избацивали хиљаде тона пијеска и олова како би зауставили ширење отрова.

• Ћутање Москве: Тадашње совјетске власти су данима криле размјере трагедије. Свјетска јавност је за несрећу сазнала тек након што је Шведска 28. априла извијестила о наглом порасту радиоактивности на свом небу.

Људска цијена и „Ликвидатори“

Око 600.000 људи, познатих као ликвидатори, учествовало је у чишћењу локације, директно се излажући смртоносним дозама зрачења. Иако се о броју жртава и данас полемише (процјене се крећу од 4.000 до преко 100.000), Чернобиљ је оставио трајан печат на здравље милиона људи у Украјини, Бјелорусији и Русији.

Нова пријетња: Рат и оштећени заштитни омотач

Данашњица доноси нове страховања. Након руске окупације електране почетком 2022. године и каснијег повлачења, инфраструктура је претрпјела оштећења:

1. Пробијен штит: Савремени метални омотач (НСЦ), који штити околину од зрачења, пробијен је руским дроном у фебруару 2025. године.

2. Немогућа обнова: Извјештај Гринписа из априла 2026. године упозорава да омотач није потпуно обновљен, чиме се повећава ризик од испуштања радиоактивности, посебно ако дође до урушавања старог унутрашњег „саркофага“.

3. Ратна зона: Ископавање ровова у забрањеној „Црвеној шуми“ додатно је узнемирило честице прашине старе 40 година.

Град духова и природа која осваја

Три километра од електране лежи Припјат, град који је 1986. имао 48.000 становника. Данас је то потпуно напуштен град духова, са учионицама пуним биљежница и зарђалим панорамским точком у забавном парку који никада није прорадио. Иако је ИАЕА оцијенила да тамо сигуран живот неће бити могућ наредних 24.000 година, зона искључења је постала уточиште за дивље животиње, које су без људског присуства населиле напуштена села и поља.