Elena pesut.jpeg

Од Требиња до Америке, Италије и Португала – њена прича је доказ да се храброст, рад и радозналост увијек исплате. Ријеч је о Елени Пешут, младој научници из Требиња која кроз програм Wорк анд Травел, студије у иностранству и праксу у престижној научној институцији гради пут који инспирише многе. У наставку доносимо разговор о искуствима која су јој промијенила живот, изазовима на том путу и плановима за будућност.

Можете ли нам за почетак рећи нешто о свом образовању?

Основну и средњу школу завршила сам у Требињу, гдје сам похађала Гимназију „Јован Дучић“ и завршила је са одличним успјехом. Након тога сам одлучила да наставим образовање на Универзитету у Београду, на Биолошком факултету, смјер Молекуларна биологија и физиологија.

Како сте се одлучили за програм Wорк анд Травел и какво је то искуство било?

На четвртој години студија заинтересовала сам се за Wорк анд Травел програм, који студентима омогућава да проведу неколико мјесеци радећи и живећи у Сједињеним Америчким Државама. Препоруке колега и пријатеља су биле пресудне, а данас могу рећи да ми је то била једна од најбољих одлука у животу. Провела сам три љета у Америци и стекла пријатељства широм свијета – од Доминиканске Републике до Монголије.

Гдје сте радили током боравка у Америци?

Прва два љета радила сам на Цапе Цод, познатој туристичкој дестинацији близу Бостона. Углавном сам радила у ресторану у оквиру хотела, али и додатне послове у мањим локалима. Треће љето одлучила сам се за потпуно другачије искуство – отишла сам на Аљаску.

Какви су Ваши утисци о животу у Америци?

Американци су веома љубазни и професионални, нарочито у услужним дјелатностима. Међутим, изненадила ме негативна страна њиховог система – посебно социјална и здравствена политика, због које постоји велики број бескућника.

Који су Вам најљепши тренуци из тог периода?

Било их је много – од дружења и журки са студентима из цијелог свијета, до одласка на концерте и једне посебне успомене – позива на америчку свадбу. На Аљасци бих издвојила рад у туристичком возу кроз нетакнуту природу, гдје сам имала прилику да видим глечере, дивље животиње и Денали, највиши врх Америке. Посебан доживљај било је и купање у глечерском језеру Спенцер.

Да ли сте имали прилику да путујете по Америци?

Да, након завршетка сезоне путовала сам и посјетила градове попут Неw Yорк-а, Лос Ангелес-а, Лас Вегас-а и Сан Францисца, као и природне љепоте попут Великог Кањона.

Шта Вас је даље одвело у Италију?

Захваљујући заради из Америке одлучила сам да наставим школовање и упишем мастер студије у Падови, на Универзитету у Падови. То је један од најстаријих универзитета у Европи, гдје је предавао и Галилео Галилеи. Добила сам и стипендију која ми је значајно олакшала студирање.

Како изгледа живот студента у међународном окружењу?

Током боравка у Италији упознала сам људе из цијелог свијета – од Индије до Чилеа. То искуство ме је додатно обогатило. Посебно бих издвојила дружење са цимерима из Ирана, кроз које сам упознала њихову културу и обичаје, попут празника Новруз.

Гдје се тренутно налазите и гдје обављате праксу?

Тренутно сам у Лисабону, гдје радим праксу у престижној истраживачкој институцији ИТQБ НОВА - Институто де Тецнологиа Qуíмица е Биолóгица Антóнио Xавиер. Ова пракса представља важан дио мог завршног мастер пројекта и пружа ми прилику да додатно унаприједим своја знања и истраживачке вјештине.

Да ли планирате повратак у родни крај?

Увијек се радо враћам у Требиње. То је мој дом, тамо су моја породица и пријатељи, и увијек га с поносом препоручујем свима.

Коју поруку бисте послали младима?

Да буду храбри, да путују и истражују свијет. Материјалне препреке се могу превазићи уз труд и рад. Ја сам својим примјером показала да је могуће остварити снове ако вјерујете у себе и не одустајете.

Шта Вас чека у наредном периоду?

Ово љето поново идем на Аљаску, а након тога ме очекује завршетак мастер студија и доношење нових животних одлука.

Интервју припремила Сунчица Пешић.