Путовање из снова: Тројица ентузијаста старим Мерцедесом стигла до Африке
Тројица заљубљеника у вожњу из Лакташа, Прњавора и Бањалуке кренула су старим Мерцедесом 190 према Мауританији, прошавши кроз изазовне предјеле Марока и Западне Сахаре.
Иако им је улазак у Мауританију онемогућен због одбијања визе, чланови експедиције „Лакташи – Мауританија Африка 2026“ вратили су се пуни утисака о овом континенту, за који истичу да је мјесто будућности. Идеја која је првобитно била усмјерена ка одласку на Килиманџаро, претворила се у вишеседмичну авантуру кроз Европу и сјеверни дио Африке. Александар Глувић, члан експедиције, гостујући у подкасту испричао је да је све почело из искрене љубави према старим возилима и жеље да се оживи дух некадашњих великих путовања. „Прошле године нам је пало на памет да одемо у Африку комбијем, такође старим Мерцедесовим комбијем, али није било времена да се то организује. Ове године смо прво размишљали о Килиманџару, инспирисани експедицијом из седамдесетих када је екипа из Југославије у Застави 101 ишла до тамо. Кад смо схватили да је пут преко Судана несигуран, тражили смо алтернативу и одлучили да идемо у Мауританију“, навео је он.
Мауританија је изабрана као циљ јер се у ту земљу и данас масовно извозе стари Мерцедесови модели 190 и 124, због њихове издржљивости у пустињским условима. Глувић објашњава: „Кад видите њихове улице, од пет аута четири и по су Мерцедес 190 или 124. То су аута која могу поднијети врућину, пустињу и лоше услове. Зато се тамо и извозе.“ План је у почетку предвиђао продају возила у Мауританији, али се то касније промијенило. На пут су кренули аутомобилом који је већ имао богату историју и који је непосредно прије поласка завршио на крову након незгоде. „Аутомобил је био у блажем удесу, завршио је на крову. Ми смо то мало накуцкали чекићима, направили да врата могу да се затварају и без икакве бојазни кренули на пут. На сату има око 700 и нешто хиљада километара, с тим да сат не ради“, нашалио се Глувић.
Свега мјесец дана било је потребно за организацију виза, логистике и припрему возила. Ипак, технички проблеми су се појавили већ на излазу из БиХ, тачније код Градишке, гдје је точак почео да се грије и шкрипи. Упркос томе, одлучили су да наставе вожњу без заустављања све до Барселоне, а потом и Гибралтара. Први додир са Африком у Тангеру оставио је јак утисак због специфичног саобраћајног хаоса у којем нема нервозе. Глувић је примијетио: „Ако сте гледали хаотичне сцене из саобраћаја у азијским или афричким земљама, у Мароку је то баш тако, али без нервозе. Не трубе зато што су љути, него да вам кажу да су ту. Скутер пролази између вас и аутобуса, сви се мимоилазе на центиметар, али нема псовања ни сукоба.“ Такође су их изненадили потпуно другачији однос према времену и лежерност у обављању свакодневних послова.
Мароко је за експедицију био потпуно изненађење које је срушило све предрасуде. Глувић наглашава: „Нисам очекивао да ћу у Африци видјети цесте које су у бољем стању него у европским земљама. Нисам очекивао да ће градови бити тако чисти и уређени. Африка је сила, а ми смо Африка.“ Посебно су истакли Казабланку и монументалну џамију Хасана II. Пут их је даље водио кроз Западну Сахару гдје их је, супротно очекивањима, дочекала хладноћа са Атлантика. Изненађење је био и 5Г интернет доступан у пустињским предјелима, као и перфектне цесте.
Пролазак кроз Западну Сахару био је најдраматичнији дио пута због војног присуства и најдужег минског поља на свијету које се протеже ка унутрашњости према Алжиру. На самом крају, улазак у Мауританију је пропао јер су визе два пута одбијене без икаквог јасног објашњења. Глувић је описао тренутке са границе: „Дошли смо до посљедње тачке коју контролише Мароко. Иза ње је неколико километара ничије земље, без пута, пустиња, а около су минска поља. Чекали смо сатима. Границу повремено затворе због молитве, због ручка, све иде врло споро. На крају смо дошли на ред, показали папире и рекли су нам да се вратимо. Даље нисмо могли.“ Иако циљ није у потпуности остварен, цијело искуство сматрају драгоцјеним. Мерцедес 190 није продат, већ је паркиран у Прњавору гдје ће бити изложен као дио олдтајмер клуба. „Свако путовање оплемењује, али ово ми је најдраже. Први пут сам изашао са свог континента, први пут доживио једну сасвим другачију културу и први пут се увјерио да је Африка континент будућности“, закључио је Глувић.
Шта Ви мислите о овоме?