Psi lutalice.jpeg

Пси луталице све већи изазов у Требињу: Азил ради изнад капацитета, кључ у одговорности власника

Проблем паса луталица у Требињу постаје све израженији, а надлежни упозоравају да је рјешење могуће само уз већу одговорност власника и досљедну примјену закона.

Пси без власника представљају све већи изазов како за грађане, тако и за институције које се баве њиховим збрињавањем, док азили свакодневно функционишу у отежаним условима и са ограниченим капацитетима.

„У потпуности разумијемо забринутост грађана и дијелимо је и као запослени у азилу и као грађани Требиња. Међутим, овај проблем морамо сагледати из више углова. Велики број паса на улицама појављује се из више разлога. Прије свега, због неодговорних власника који пуштају или напуштају своје псе. Такође, према нашим сазнањима, одређени број паса долази из околних мјеста. Људи их доводе и остављају на периферији града, јер знају да Требиње има азил и да се пси овдје збрињавају и удомљавају”, каже за Радио Требиње Лазар Вучковић, директор Азила „Даница”.

Према његовим ријечима, пси се временом крећу према центру града, гдје има више људи и извора хране, чему доприноси и чињеница да их грађани, туристи и волонтери хране. Иако је напуштање животиња законом забрањено, ова пракса и даље није искоријењена.

„У протеклих годину дана удомили смо више од 70 паса, а са улица смо збринули 63 пса. Прије неколико дана уклонили смо и девет паса из градског парка. Ипак, проблем се понавља, пси се поново појављују у насељима и центру града. Грађани треба да знају да азил ради у складу са својим могућностима, али и законским ограничењима, те да често дјелујемо и изнад својих капацитета“, каже Вучковић.

Градски ветеринарски инспектор Ратка Гавриловић наглашава да се проблем може ублажити, али не и у потпуности ријешити без одговорног понашања власника и поштовања прописа.

„Морамо грађанима, власницима паса, указати да љубав према кућним љубимцима подразумијева и законске обавезе које су јасно прописане Законом о заштити добробити животиња. Није ријеч о великом обиму прописа, али је важно да их грађани прочитају и разумију, како би испунили своје обавезе према животињама, али и према заједници“, наводи Гавриловић.

Она подсјећа да су власници обавезни да пријаве псе надлежним ветеринарским службама, обезбиједе редован здравствени надзор, регистрацију и чиповање, као и заштиту од паразита и контролу размножавања.

„На тај начин би се спријечиле нежељене појаве напуштања штенаца, које се, нажалост, и даље дешавају у нашој средини“, додаје она.

Говорећи о санкцијама, Гавриловић истиче да постојеће казне нису довољно ефикасне у сузбијању овог проблема.

„Казне за физичка лица крећу се од 100 до 300 конвертибилних марака, што сматрам неадекватним. Осим тога, случајеви кажњавања су ријетки, јер је за покретање поступка потребна пријава са конкретним доказима“, истиче она.

Грађани Требиња указују да присуство паса луталица у јавним просторима изазива осјећај несигурности, посебно код родитеља и дјеце, што додатно наглашава потребу за системским рјешавањем овог проблема.