САРАЈЕВО - Иако је Босна и Херцеговина формално усвојила европске стандарде заштите животне средине, у пракси они нису зауставили илегалну сјечу шума, трговину отпадом нити бесправну градњу, показује регионално истраживање у које је имао увид портал CAPITAL.
Истраживање Глобалне иницијативе против транснационалног организованог криминала (GI-TOC) указује да је БиХ постала критична тачка за еколошки криминал, гдје се природни ресурси све више претварају у извор профита за организоване криминалне групе, уз минималан ризик од санкција.
У извјештају се наводи да правосуђе у БиХ ове случајеве углавном третира као секундарне, што доводи до малог броја истрага, оптужница и правоснажних пресуда, иако је обим штете далеко већи. Истовремено, БиХ учествује у међународним операцијама против еколошког криминала, али на домаћем терену изостаје системски одговор.
Виши аналитичар GI-TOC за БиХ, Анеса Аговић Ђозо, истиче да су у земљи присутни готово сви облици еколошког криминала, укључујући незакониту сјечу шума, трговину отпадом, загађење ваздуха и вода, криволов, као и злоупотребе у грађевинском сектору. Посебно забрињава повезаност ових активности са организованим криминалом и финансијским токовима, укључујући прање новца кроз некретнине.
Проблем додатно усложњавају слаби институционални капацитети, недостатак техничких ресурса и координације између надлежних органа, као и корупција, која омогућава да ова кривична дјела остану некажњена. Грађани који пријављују неправилности често се суочавају са пребацивањем надлежности и одсуством конкретне реакције институција.
Истраживање указује да еколошки криминал представља једну од најпрофитабилнијих криминалних активности на свијету, са годишњом вриједношћу од 110 до 281 милијарду долара, уз константан раст. Регион Западног Балкана, укључујући БиХ, суочава се са озбиљним загађењем, нелегалним одлагањем отпада, трговином дивљим животињама и прекомјерном експлоатацијом природних ресурса.
Посебно је истакнута веза између еколошког криминала и прања новца, гдје се нелегално стечена средства најчешће „перу“ кроз сектор некретнина и угоститељства у већим градовима попут Сарајева, Бањалуке и туристичких зона као што је Јахорина.
Новинар портала Герила Дејан Ракита упозорава да у БиХ не недостаје информација о овим појавама, већ воље да се оне процесуирају. Он истиче да институције често избјегавају да еколошке прекршаје третирају као кривична дјела против животне средине, већ их своде на административне или друге прекршаје, чиме се умањује њихова тежина.
Ракита наглашава да су разлози за то дијелом у аутоцензури, али и у могућим везама између инвеститорских лобија и дијелова институција, што доводи до системске некажњивости.
Све ово, како се наводи у извјештају, доводи до опасног парадокса – да еколошки криминал у БиХ постаје нискоризична, али изузетно профитабилна активност, док природно богатство земље нестаје без адекватне заштите.
Шта Ви мислите о овоме?