ТРЕБИЊЕ – Васпитачица Мирјана Вујовић из Требиња добитница је престижне Светосавске награде Републике Српске за школску 2025/2026. годину, која се додјељује за изузетне резултате у области васпитања и образовања. Награда јој је уручена на Светосавској академији у Бањалуци, а посебну тежину има чињеница да је била једини награђени васпитач из Требиња и један од двоје у Републици Српској.
Она истиче да ово признање за њу представља много више од формалне награде, већ потврду да је пут који је изабрала исправан и да је њен позив дубоко повезан са животном мисијом. Наводи да рад у просвјети носи бројне изазове, али и тренутке који остављају неизбрисив траг – тренутке када у очима дјетета препозна разумијевање, повјерење и радост.
Посебно је нагласила да јој признање додатно значи јер је номинована од стране струке – Удружења васпитача и стручних сарадника Републике Српске, што, како каже, носи и већу одговорност. Истиче да награду не доживљава као лични успјех, већ као резултат заједничког рада са колегама, родитељима и бројним генерацијама дјеце које су прошле кроз њене васпитне групе.
Током своје дугогодишње каријере, која траје готово четири деценије, Мирјана Вујовић остварила је бројне резултате и признања. Њена биографија обухвата ауторске радове, учешћа на међународним конференцијама, награде за иновативност у настави, као и значајан допринос унапређењу предшколског образовања. Била је и директор ЈУ „Наша радост Требиње“, гдје је учествовала у покретању и реализацији важних програма, попут пројекта „Пријатељи правилне исхране“.
Она наглашава да васпитач мора посједовати љубав према дјеци, знање, креативност и способност да кроз игру пренесе вриједности и знања. Истиче да је кључ у томе да се дјеци пружи топлина, стрпљење и подршка, јер управо ти моменти граде повјерење и остављају најдубљи траг.
Говорећи о свом раду, истиче да је настојала да вртић буде више од мјеста боравка – да постане други дом у којем се његују заједништво, радост и поштовање. Посебну радост, како каже, представљају сусрети са бившим генерацијама, које данас препознаје као успјешне и остварене људе, али и чињеница да сада ради са дјецом чије је родитеље некада васпитавала.
Вујовићева истиче да је љубав према овом позиву осјетила још у дјетињству, те да је одувијек знала да жели да се бави просвјетом. Завршила је Педагошку академију у Бањалуци, а касније стекла и звање професора предшколског васпитања и образовања.
И након толико година рада, каже да је и даље води иста мисао – да сваки дан у вртићу може промијенити нечији живот. За њу је највећа награда дјечији осмијех, загрљај и повјерење које добија од малишана и њихових родитеља.
Светосавску награду доживљава као круну свог рада, али и као обавезу да настави да даје најбоље од себе у позиву који сматра најљепшим и најплеменитијим.
Шта Ви мислите о овоме?