Историја финансијских тржишта обиљежена је драматичним падовима који су у кратком року избрисали огромна богатства и оставили дугорочне посљедице по свјетску економију.
Један од најпознатијих сломова догодио се 1929. године, када је избијање Велике депресије изазвало пад берзе од око 89 одсто. Тај колапс покренуо је дуготрајну економску кризу која је погодила цијели свијет, а опоравак глобалне економије трајао је готово четврт вијека.
Нови шок на финансијским тржиштима догодио се 1987. године, у догађају познатом као Црни понедјељак. Тог дана индекс Дау Џонс пао је више од 20 одсто, што је био један од највећих једнодневних падова у историји берзи. Након тог догађаја уведени су механизми за привремено заустављање трговања како би се спријечили слични шокови.
Почетком новог миленијума, 2000. године, пукнуо је такозвани дот-ком балон, настао због еуфорије око интернет компанија. У кратком периоду избрисано је око пет трилиона долара, а бројне технолошке компаније нестале су преко ноћи.
Сљедећи велики удар стигао је 2008. године, када је избијање глобалне стамбене и финансијске кризе довело до колапса хипотекарних тржишта и пада великих банака. Та криза изазвала је рецесију у многим земљама и темељно уздрмала глобални банкарски систем.
Најсвјежији велики шок за тржишта догодио се 2020. године током пандемије ковида-19. Масовна затварања економија широм свијета довела су до наглог пада берзи, а историјски преседан забиљежен је када је цијена нафте први пут пала у негативну зону.
Иако се финансијска тржишта временом опорављају, ови догађаји показују да се глобална економија и даље суочава са ризицима који могу у кратком року изазвати драматичне потресе.
Шта Ви мислите о овоме?